Tužilaštvo za organizovani kriminal napravilo je dve optužnice protiv grupe Veljka Belivuka. Sudu je predata manja optužnica, na 322. strane, u kojoj se tužilac bavio samo izvršiocima konkretnih krivičnih dela. U većoj optužnici, na hiljadu strana, opisana je sprega tog klana s vrhom vlasti. Aleksandar Vučić je ucenama i pretnjama sprečio tužioca Mladena Nenadića da podigne optužnicu u kojoj se nalazi njegovo, kao i imena njegovog brata Andreja i sina Danila. Vučić ne može da izbegne odgovornost za zločine koje su vršili pripadnici Belivukove grupe, suviše je dokaza i svedoka, koji potvrđuju da je predsednik SNS-a osnovao taj klan. U bezizlaznoj situaciji, Vučić nema druge odbrane, nego da pokuša da sabotira sudski postupak tako što ubacuje lažne svedoke saradnike i potura dokaze za koje zna da su kompromitovani. Međutim, i on zna da će u Specijalnom sudu morati da odgovaraju svi Vučići, Novak Nedić, Dijana Hrkalović, Nebojša Stefanović, Goran Papić, Katarina Šišmanović, Aleksandar Vulin i drugi saradnici i zaštinici kriminalne grupe Veljka Belivuka.
Piše: Predrag Popović
Aleksandar Vučić i Veljko Belivuk poslednji put su se videli 7. januara ove godine, na Božić. Tajni sastanak je održan na putu od Konstamonita do Hilandara. Kratak razgovor završen je Belivukovom pretnjom: „Ako padnem ja, pašćeš i ti”.
Pretnja se sad ostvaruje. Vučić je učinio sve što je mogao da bi sačuvao Belivuka kako bi sačuvao sebe. Prvi put je to uradio 2017. godine, kad je kompromitovao dokaze o Belivukovom učešću u atentatu na Vlastimira Miloševića. Po Vučićevom nalogu, sudski veštak iz Zavoda za sudsku medicinu kontaminirao je Belivukov DNK uzorak, uzet iz automobila koji su ubice koristile u sačekuši u Ulici Džordža Vašingtona. (Isti veštak je bio angažovan oko obdukcije tela Vladimira Cvijana.) Zahvaljujući uništavanju DNK dokaza, Belivuk je oslobođen optužbi za ubistvo Miloševića. Vučić mu je u januaru ponudio isto rešenje problema, koji su nastali kad je američka agencija za borbu protiv narko trafikinga DEA pokrenula akciju čišćenja balkanskih klanova.
Obračun, koji je počeo izbacivanjem Dijane Hrkalović iz Ministarstva unutrašnjih poslova, ušao je u finale kad je DEA, preko holandske i belgijske policije, srpskom MUP-u dostavila dokaze otmica, mučenja i ubistava žrtava Belivukovog klana.
Deo tog materijala predstavnici srpske vlasti su prezentovali javnosti – fotografije zlostavljanja i raskomadanih tela. Vučić je lično prikazivao to na televizijama s nacionalnom frekvencijom i plasirao u režimske štampane medije s namerom da se predstavi kao beskompromisni i neustrašivi borac protiv monstruoznih ubica.
Vučić je znao da te fotografije, audio i video snimci ne mogu da se koriste u sudskom postupku. Prvo, ti dokazi nisu prikupljeni na zakonit način, sa sudskim nalogom za praćenje komunikacije. Drugo, u pitanju su kopije snimaka, a ne originali, pa nemaju upotrebnu vrednost jer postoji sumnja da su montirani.
Vučić, Vulin, Ana Brnabić i tužilac Mladen Nenadić prikazali su snimke skinute sa „skaj” aplikacije, koju su koristili kriminalci iz Belivukove grupe. Nenadić je priznao da ih je dobio od stranih službi. Već na prvi pogled, kad je, neovlašćeno i nezakonito, listao dokumentaciju koju je dobio od DEA, Vučić je shvatio da je to zamka, koja je pripremljena za njega.
To je mogao da zaključi po rednim brojevima, kojima su označeni snimci i transkripti razgovora. Poslednji je zaveden pod brojem 887/20, a dobijeno je samo 69 dokumenata. Vučić može samo da pretpostavi šta se nalazi na ostalih 818 priloga, koje ima DEA.
Nema sumnje da je na njima zabeležena komunikacija koju su Belivuk i njegovi saučesnici u zločinima imali s pojedincima iz vrha vlasti.
Razlozi za Vučićev strah dobili su potvrdu kad je emitovan snimak razgovora kriminalaca i Gorana Papića. Tadašnji zamenik načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala učestvovao je u pripremi otmice jedne od žrtava, koju je uveravao da se ne plaši Belivuka.
Za taj snimak Vučić je saznao iz medija. Neće biti iznenađen ako uskoro neko objavi i snimke ili transkripte razgovora koje su Belivuk, Marko Miljković ili Aleksandar Vidojević vodili s njim, s njegovim sinom Danilom ili Vulinom. Moguće je da se pojave i fotografije na kojima će se videti Danilo kako prisustvuje maltretiranju neke od Belivukovih žrtava.
Zabrinut zbog svega čime raspolaže DEA, Vučić pokušava da kompromituje dokaze protiv Belivuka. Ako bi Specijalni sud prihvatio da se ti snimci i fotografije koriste u dokaznom postupku, moraće da prihvati i sve ostalo što stigne od onih 818 priloga.
Pošto nema mogućnost da se dogovori sa agentima DEA, Vučić je pokušao da se nagodi sa Belivukom. Na Vučićev zahtev, crnogorske vlasti su prvih dana ove godine skinule Belivuka s liste osoba kojima je zabranjen ulazak u Crnu Goru. Belivuk je otišao u Kotor, zatim u Podgoricu, pa se preko Albancije prebacio u Grčku, da bi se sreo sa Vučićem, prilikom njegove božićne posete Hilandaru. Belivuk mu je tada dao do znanja da ima dokaze koji će kompromitovati nekoliko članova porodice Vučić, a i ne samo njih, ukoliko ne dobije garancije da ga čeka oslobađajuća presuda. Vučić je na to pristao, iako je obojici jasno da od toga nema ništa, ne daju strani centri moći.
– Mogli smo da Belivuka i Miljkovića ubijemo, kao što su ubijeni šefovi zemunskog klana, pa da tako rešimo problem. Mogli smo, ali nismo – rekao je Vučić u intervjuu na Pinku 24. jula.
Zakasnio je s primenom te varijante konačnog rešenja problema s bivšim saveznicima, a aktuelnim nepodobnim svedocima.
Prema nepotvrđenim informacijama, koje su objavljivali i režimski mediji, Belivuk i Miljković su krajem juna obavešteni da im se sprema likvidacija. Kao u trećerazrednim filmovima, postojao je scenario po kome bi obojica bili ubijeni u tuči u pritvorskoj jedinici Centralnog zatvora. To nije bilo moguće, pošto se prema njima primenjuje najstroži tretman.
Ipak, Belivuk i Miljković su dobili signal da je vreme da progovore o svojim vezama s Vučićima, Vulinom i drugim predstavnicima vlasti. Isti signal je dobio i Saša Ivanić, zamenik tužioca za organizovani kriminal. Ivanić je mogao da odbije da ih sasluša po tim temama, pošto one nemaju direktne veze s predmetom iz krivične prijave koju je protiv njih podneo MUP. Međutim, Ivanić im je dozvolio da iznose optužbe na račun svojih bivših zaštitnika.
Belivuk je otkrio da se s Aleksandrom Vučićem viđao u stanu Katarine Šišmanović. Prema dogovoru, kako bi susrete sakrili i od Vučićevog obezbeđenja, Belivuk je u istoj zgradi, u beogradskoj opštini Zvezdara, iznajmio stan. Kad bi Vučić dolazio kod svoje švalerke Šišmanović, „Kobre” su ostajale na ulazu zgrade. Ipak, jednom prilikom je Belivuk, posle razgovora sa Vučićem, napustio Šišmanovićkin stan i, umesto da ode u svoj štek, izašao je iz zgrade. „Kobre” su ga videle i obavestile nadležne službe. Belivuk, naravno, nije slučajno napravio tu grešku. Hteo je da ostavi trag, da postoje svedoci njegovih susreta s Vučićem. Posle toga, Vučić je Šišmanovićku preselio u stan u „Beogradu na vodi”, a kasnije, sredinom prošle godine, poslao ju je u inostranstvo. Sergej Trifunović je javno tvrdio da je Šišmanovićka rodila Vučićevo dete.
Pokušavajući da demantuje Belivuka, Vučić je rekao da je samo jednom u životu, i to davno, bio u nekom stanu na Zvezdari, i to kod svojih kumova Aleksandra i Maje Nikolić, koje sad optužuje da crtaju metu na čelu njegovog sina Danila. U tom demantiju, kao ni bilo kad kasnije, Vučić nije pomenuo Katarinu Šišmanović.
U zaštitu Vučića ustali su njegovi zvanični i nezvanični saradnici. Među njima je i general Bratislav Dikić, bivši komandant Žandarmerije. „Vučić je dolazio u taj stan, pored koga je Belivuk iznajmio stan”, rekao je Dikić pre neki dan na Pinku, ne shvatajući da demantuje šefa Vučića i potvrđuje navode Belivuka.
Belivuk je rekao da mu je Vučić tražio da kontroliše Partizanovu tribinu, da navijači ne bi skandirali „Vučiću pederu”, kao i da razbija proteste opozicije i da spreči štrajk taksista, koji su zahtevali ukidanje aplikacije „Car go”, iza koga stoje Ana i Igor Brnabić. Vučić je na to odgovorio u svom patetičnom stilu: „Ako se dokaže da sam ikada i igde video ili čuo Belivuka, neću samo podneti ostavku, nego ću odmah otići u zatvor, na doživotnu robiju”. Po svemu sudeći, to neće moći da izbegne.
Na robiji, Vučić neće biti usamljen, društvo će mu praviti Vulin i njegov savetnik Svetozar Vujačić.
Marko Miljković je tužiocu Ivaniću rekao da je Vulina upoznao u jesen 2019. godine, u noćnom klubu „Gotik” u Karađorđevoj ulici. Sastanak je organizovao Vujačić, za koga Miljković tvrdi da mu je deda.
– Tada nam je Vulin predložio da im nađem jedan štek van beograda na neko određeno vreme. Vučić mi je rekao da slobodno mogu da se nalazim sa Aleksandrom Vulinom i da sarađujem s njim jer je on njegova desna ruka. Vulina sam prvo vodio u dve kuće na levoj obali Dunava, to znači Krnjača, Borča, Ovča… Njemu se tamo nisu svidele te dve kuće iz više razloga, ali glavni razlog je bio zato što sam ja upravo iz tih krajeva, pa da nas ne bi povezivali. Vulina sam odveo u Ritopek, bio je oduševljen i rekao mi je da u tu garažu niko ne dolazi dok je oni koriste – ispričao je Miljković.
Vulin je to odlučno demantovao: „Kad bi bilo tačno što priča Miljković, ispalo bi da je ovo obračun unutar jedne mafije”. Omaklo mu se pa je rekao istinu. Vulinov savetnik Vujačić takođe je pokušao da se opravda u medijima. Za Televiziju N1 rekao je da ne poznaje Miljkovića, nikad nije čuo da je s njim u rodbinskim vezama. Istog dana je za Televiziju Nova S priznao da mu je Miljković rođak i da mu je bio na svadbi.
Kad je saznao šta su Belivuk i Miljković ispričali tužiocu Ivaniću, Vučić je odlučio da im odgovori preko dvojice svedoka saradnika. Sredinom jula uhapšen je Bojan Hrvatin, koji je odmah dobio status svedoka saradnika. Ipak, već u prvom iskazu Hrvatin je priznao da je učestvovao u pripremi ubistva Lazara Vukićevića, ali usput je izneo netačne činjenice. Tvrdio je da su ga Belivuk i Miljković isplatili u vili u Lisičijem potoku, kod Belog dvora, koju im je „dao na korišćenje advokat Dejan Lazarević, a koja je u vlasništvu Darka Šarića”.
Ta kuća je zapečaćena 2011. godine, u njoj nema struje, vode, telefona, interneta, a njome ne raspolaže Šarićev advokat, nego Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom Ministarstva pravde.
Status okrivljenog svedoka dobiće Srđan Lalić, koji je okrivljen da je lično učestvovao u mučenju i ubistvima.
– Optužnica je remek delo – rekao je Vučić. Da, takva će biti optužnica kojom, pored Belivuka i njegovih tridesetak kriminalaca, budu obuhvaćeni Vučići, Vulin, Stefanović, Hrkalovićka, Papić, Nedić, Vučković i ostali predstavnici izvršne vlasti, policije i sudstva, koji su učestvovali u stvaranju, razvoju i zaštiti tog klana.
Fingirali atentat u Jajincima
Marko Miljković je u Tužilaštvu za organizovani kriminal opisao kako mu je Vulin naredio da postavi oružje nedaleko Vučićeve kuće u Jajincima.
– U toj akciji učestvovali su Aleksandar Stanković zvani „Mutavi”, sada pokojni, Aleksandar Vidojević zvani „Rošavi” i Nenad Vučković zvani „Vučko”, zajedno sa Aleksandrom Vulinom, po njegovom naređenju napunili su auto pun oružja i stavili blizu kuće Aleksandra Vučića u Jajincima. Na taj način su hteli da prikažu medijima kako je Vučić bio meta – rekao je Miljković.
Vulin je i to demantovao, iako zna da Miljković može da dokaže od koga su, kad i kakvo oružje uzeli i gde su ga stavili.
(Sloboda online)
