BEOGRAD, 31. marta 2022. – Institucije koje su nadležne za sprovođenje zakona i zaštitu biračkog prava, svojim radom nisu u dovoljnoj meri doprinele zaštiti javnog interesa i većem ostvarenju standarda za slobodne i demokratske izbore, rekao je danas u Medija centru programski direktor CRTE Raša Nedeljkov.
Institucije koje su pak reagovale na kršenja zakona tokom kampanje, nisu imale uticaj na promenu ponašanja onih izbornih aktera koji su svoje institucionalne prednosti zloupotrebljavali u izbornoj trci.
Mere za unapređenje izbornih uslova, proistekle iz dva međustranačka dijaloga, rezultirale su kompleksnijim zakonodavnim i institucionalnim okvirom za sprovođenje izbora, ali u praksi nisu doprinele rešavanju gorućih problema izbornog procesa: medijske neravnopravnosti izbornih učesnika, zloupotrebe javnih resursa, klijentelističkih praksi i pritisaka na birače, zaključak je koji je Posmatračka misija Crte donela posle dugoročnog posmatranja izborne kampanje.
Usled uvođenja obaveznog izbornog programa, došlo je do rasta zastupljenosti opozicije u programima televizija s nacionalnom pokrivenošću. Zastupljenost predstavnika vlasti smanjila se sa 85 odsto vremena posvećenog političkim akterima, koliko je zabeleženo pre početka kampanje, na 64 odsto, dok su opozicione stranke zabeležile rast medijskog prisustva od 21 procentnog poena (sa 15 na 36 odsto). Ipak, u redovnom informativnom programu zastupljenost vladajućih stranaka je i dalje dominantna (75 odsto).
Umesto takmičenja politikama i programima, izbornu kampanju obeležila je izraženija zloupotreba institucija i njihovih resursa čime je pojačana neravnopravnost između vladajućih i opozicionih stranaka.
Ozbiljni navodi o falsifikovanju potpisa birača u procesu kandidovanja, koje je jednoj od izbornih lista obezbedilo mesto na glasačkom listiću, kao i navodi o manipulacijama biračkim spiskom, dodatno su doprineli urušavanju poverenja građana u integritet izbornog procesa. Obaveštenja o glasanju su i u ovom izbornom procesu kod građana izazvale konfuziju i sumnje u tačnost biračkog spiska dok reakcija nadležnog ministarstva nije bila pravovremena i adekvatna.
Progamski direktor Crte Raša Nedeljkov je rekao da je izborni proces u 2020. godine CRTA ocenila kao jedan od najlošijih koje je posmatrala, ali da je ovogodišnji čak lošiji.
Upozoreno je i da je „praksa protivzakonitog uticaja na volju birača, prisutna i van predizbornog perioda“ i da je „intenzivirana tokom kampanje“ Skoro svaka deseta politička aktivnost, koju su zabeležili njeni posmatrači, imala je crte klijentelizma, odnosno direktne ili indirektne kupovine glasova.
„Obim zabeleženih slučajeva pritisaka na birače, bilo kroz prinudu ili zastrašivanje, ili u formi kupovine glasova, pokazuje da su biračko pravo i sloboda izbora ugroženi za određene grupe stanovništva u Srbiji“, ukazuje Crta.
Crta ističe da su „obaveštenja o glasanju i u ovom izbornom procesu kod građana izazvale konfuziju i sumnje u tačnost biračkog spiska“ i ocenila da „reakcija nadležnog ministarstva nije bila pravovremena i adekvatna“.
Nedeljkov je kao veliku „fleku“ Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave naveo „pozive biračima za glasanje“. Njegov kolega Pavle Dimitrijević rekao je da je Republička izborna komisija (RIK) „značajno unapredila svoj rad, ali da ostaju dva problema – pitanje lista nacionalnih manjina (ko ima pravo na taj status) i kandidovanje Ruskog manjinskog saveta upkos falsifikovanju potpisa podrške.
M. M. – D. B.
