Vesko Ivanović
Naci ćaci u ulični kavez zatvorio je zombiranu raju. Koja odatle beži, jer njegovi poslednji dani bezvlašća traju.
Čadori ćacija bazde u centru Beograda. Mržnja i osveta nepomenikova su parada.
Preko svojih krimosa pokušavao je studente, doktora i dekanku da ubije. Neće se krvolok opasuljiti, ni ako se ledenom vodom umije.
Prevejani podlac sanjao je u krvi ogrezlu krunu. On će možda uteći, ali vazali će u ćorci da trunu.
Studenti su ga u svemu nadigrali. Satrapov um za njih je isuviše mali.
Najgnusnije vređaju suparnike njegovi medijski žbiri. Dok golemi strah iz očiju iskolačenih im viri.
Čak i od sirotinje uboge ovaj parazit krade. Sa polusvetom brat i on kule kičerajske grade.
Mnogo izgrađenog je nezakonito i rušenju sklono. Za 16 i više još stradalih zato je zvonilo posmrtno zvono.
Odavanje pošte protestanata mrtvima nikogovića ni malo ne pogađa. Zvučnim topom je grunuo u masu. U mrzilačkom svom kriku beznađa.
Pošto su mahom svi njegovi izumi ustvari kopije, i on je kopija svoje entropije.
Uspeo je doduše Srbiju da opelješi i oleši. U ćeliji samici to će da ga teši.
Ništak je uništio pravila civilnog društva. E, kako bi se ogromno obogatila svakojaka uštva.
Baš zato ovde države nema. Sa studentima čišćenje smeća se sprema.
Stavovi autora ne odražavaju nužno i stav redakcije Portala Forum
