Ivana Milosavljević, Teodora Ćurčić, Vladimir Kostić
Skriven od javnosti, u blizini Luke Beograd, nalazi se veliki kol centar. Odatle, više od 100 ljudi svakodnevno poziva građane i pita ih da li će glasati za Srpsku naprednu stranku na predstojećim izborima. Iza svega se krije dobro organizovana grupa, a način na koji rade baca sumnju na kupovinu glasova i novac iz „crnih fondova“. Svemu je iz prve ruke svedočila novinarka CINS-a koja je nakratko bila deo ove grupe.
Sve počinje porukom.
Da biste uopšte počeli da radite u kol centru potrebno je da vas neko preporuči. Zato je i novinarka CINS-a, da bi je preporučili, poslala poruku sa imenom, prezimenom i brojem telefona. Samo dan kasnije, ubačena je u WhatsApp grupu sa nazivom CALL CENTAR 2023 i srpskom zastavom.
Sredinom novembra, kada se sve ovo dešavalo, grupa je brojala nešto manje od 350 ljudi. Ona je služila da se organizuje rad onih koji će svakodnevno zvati građane i pitati ih da li će glasati za Srpsku naprednu stranku (SNS).
U grupi nije bilo nikakvog dopisivanja između samih članova, već su mogli da pišu samo administratori. Prva poruka je stigla sa broja telefona sa nazivom M&J Lady Hostese.
„S obzirom da ima dosta novih članova, početak vaših radnih dana biće od ponedeljka 20.11.2023“, pisalo je, uz informaciju da će rasporedi biti javljeni naknadno.
M&J Lady Hostese je zapravo agencija za hostese i, kako se navodi na njihovom sajtu, vode je sestre bliznakinje Milena i Jelena Marković. Njih dve imaju više firmi sa ovim nazivom, ali su one ili obrisane ili je njihov rad privremeno prekinut.
Ova agencija inače već godinama organizuje hostese za promocije, korporativne događaje, sajmove, televizijske reklame. Organizacija kol centra SNS-a nigde se ne pominje.
Prema informacijama koje je CINS dobio od izvora koji je upoznat sa radom kol centra, posao je na isti način bio organizovan i prošle godine. Međutim, to se nigde ne spominje u finansijskom izveštaju o troškovima izborne kampanje SNS-a za prošlu godinu.
U subotu, 18. novembra, sa ovog profila je stigla još jedna poruka.
„Polako spakujte raspored, nemojte me odmah bombardovati porukama. Imate ceo dan da razmislite o rasporedu“, napisala je i dodala da će rad biti organizovan po smenama. U svakoj smeni po 73 osobe.
Tada je grupa otključana i krenula je „poplava“ poruka. Ljudi su počeli da pišu kojih dana i koje smene žele da rade.
Grupa je ponovo zaključana, a sa profila M&J Lady Hostese poslato je „pravim vam raspored“.
Postoji samo jedan mali uslov
U nedelju je novinarka CINS-a saznala kojih dana radi i koje su njene smene. Trebalo je da počne već u ponedeljak. Prva smena je trajala od deset ujutru do pola tri popodne, a druga od pola četiri do osam uveče.
Sa smenama, u grupi su poslati i brojevi takozvanih supervizora, osoba koje nadgledaju rad drugih u kol centru, vode evidenciju dolazaka i pauza. Članovima grupe, među kojima je bila i naša novinarka, rečeno je da se od njih očekuje kolegijalnost i da reaguju ispravno ukoliko ih supervizori opomenu.
Ipak, to nije bilo sve.
Oko pola deset uveče, novinarki CINS-a je zazvonio telefon. Na ekranu je bilo ispisano M&J Lady Hostese. Ne znajući da priča sa novinarkom, ženski glas sa druge strane je objašnjavao uslove rada od koji se jedan posebno isticao.
M&J Lady Hostese: 17. decembra je izborni dan, tad se glasa, je l’ ti možeš da glasaš? Ti ćeš da izlaziš da glasaš, je l’ tako?
Novinarka CINS-a: Pa mislim verovatno hoću. Nisam nešto specijalno razmišljala, ali ako budem u Beogradu, a verujem da ću biti zapravo, kontam da hoću.
M&J Lady Hostese: Mi zapošljavamo ljude koji će to uraditi 17. decembra, jer malo nam je suludo da plaćamo toliko dnevnica, toliko svega, a da imamo nekog ko neće glasati, ko nije pri našoj stranci, pri predsedniku. To je neki mali uslov za rad i sve ovo. I 17. decembra će biti mnogo veća dnevnica. Ali kad kažem mnogo veća, biće baš velika dnevnica, jer će se raditi verovatno ceo dan. Imate hranu, imate sve taj dan, o tome ne moraš da brineš, ali moraćeš da pre ulaska na posao, prvo ide da se glasa i dolazi se na posao. Razumeš me?
Onda treba da slikaš taj glasački (listić, prim. nov) i pošalješ samo meni. Znači to niko ne sme da zna, niko ništa. To je bukvalno vaša ulaznica za taj dan, za rad, razumeš?
Novinarka CINS-a: Taj dan se radi šta? Isto što bih radila i inače?
M&J Lady Hostese: Isto sve, sve isto radiš, sve isto. Samo što je taj dan malo duži dan, pa će iz tog razloga biti mnogo veća dnevnica, organizovana hrana, kafe, sve. Taj dan će biti oko 300 ljudi. Biće oko 300 ljudi na poslu, tako da će biti baš, baš će biti dosta ljudi. Iz tog razloga tražimo tim koji će raditi taj dan. Razumeš?
Novinarka CINS-a: Ok. A reci mi samo dnevnice inače kolike su i koliko bi bile taj dan? Čisto da znam okvirno da se preračunam samo.
M&J Lady Hostese: Tri hiljade dinara je dnevnica od 10 do pola 3, to je maltene 4 i po sata, jel tako?(…) Za 17. nije mi odobreno još da kažem kolika je, razumeš? Još uvek me drže, ali mnogo veća, čak više nego dupla od ove dnevne koju radiš sada.
Novinarka CINS-a: Ok, strava. Važi, ok.
M&J Lady Hostese: To dobiješ na ruke i ono pozdravimo se i ne viđamo se dok ne bude ponovo kampanja.
Inače, nuđenje posla za glas je ono što se kolokvijalno zove „kupovina glasova“. Vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka Dušan Vučićević za CINS kaže da je zapravo reč o davanju, odnosno primanju mita u vezi sa izborima.
„Ona nudi nagradu ako budeš glasala za Srpsku naprednu stranku i to je krivično delo za koji je zaprećena zatvorska kazna“, kaže Vučićević.
U toku razgovora našoj novinarki je poslata i adresa kol centra u koji treba da se javi sutradan. Dunavska bb. Sedište firme Prointer.
U blizini Luke Beograd, na Vilinim vodama, je veliki prostor nalik na skladište u kome se nalazi i firma Prointer. Do njega se može doći kolima ili autobusom GSP-a broj 44.
Ova firma se godinama dovodila u vezu sa vladajućom Srpskom naprednom strankom i njenim nekadašnjim funkcionerom Slavišom Kokezom koji je do marta 2021. bio predsednik Fudbalskog saveza Srbije. Tada je došao u nemilost vlasti i provladinih tabloida koji su ga optuživali da je švercovao cigarete i tako zaradio 640 miliona evra. Nakon toga, nestao je iz javnosti.
Izgled ovog prostora na Vilinim vodama ne ukazuje na to šta se unutra dešava. U njega se može ući kroz najmanje dvoja vrata. Na jednima su bile oznake firmi Prointer, Energosoft, Bg electronic servisa i Win-Win-a, a na druga se inače ulazilo pomoću šifre, ali su sada bila otvorena. Devojke koje su takođe čekale da počne smena su našoj novinarki rekle da uđe na druga vrata.
Odatle se stepenicama dolazi do nove prostorije u kojoj postoji samo jedan sto. Na njemu su se nalazili spiskovi ljudi koji su radili tog dana. Nakon što se naša novinarka upisala na spisak, uzela je papirić sa korisničkim imenom, kojim je trebalo da pristupi sistemu i ušla u prostoriju koja je zapravo bila kol centar.
U tom trenutku u ovoj sobi nije bilo ljudi, samo stolovi na kojima se nalazilo oko 80 laptop računara i slušalica sa mikrofonima za pričanje sa građanima.
Rad u kol centru je inače podeljen na one koji zovu, i manji broj onih koji unose podatke u bazu i proveravaju ih.
Izvor sa kojim je CINS pričao je radio i na poslu zvanja građana i na poslu unosa u bazu. On je u bazu unosio podatke građana koji su se vodili kao kapilarni glasovi od kojih su neki pristizali iz javnih preduzeća. Kapilarne glasove obezbeđuje neko drugi, najčešće zaposlen u javnom sektoru, čija je obaveza da skupi „kvotu“ potencijalnih glasača.
U bazi su već postojali podaci poput JMBG-a, adrese i biračkog mesta, pa je zadatak bio da se svakoj osobi, čije se ime našlo na listi kapilarnih glasova, doda i broj telefona i obeleži da li je član, glasač, itd. Te ljudi kasnije zovu iz kol centra.
Prema rečima izvora, u toj bazi se nalazi svako od nas, bez obzira za koga glasamo. Novinarka CINS-a je prilikom svog prisustva u kol centru videla nekoliko kesa sa različitim spiskovima za unos u bazu. Neke od kesa su imale jasne oznake SNS-a.
Ana Toskić Cvetinović iz organizacije Partneri Srbija koja se, između ostalog, bavi zaštitom privatnosti i podacima o ličnosti, kaže za CINS da bi ljudi koji rade sa bazama trebalo da imaju obuku za rad sa osetljivim podacima.
„Ako je zaposlen, njemu to stoji u ugovoru o radu ili postoje neke interne procedure koje te obavezuju da moraš da čuvaš poverljivost podataka.“
Izvor sa kojim je pričao CINS kaže da oni ovakvu obuku nisu imali.
Toskić dodaje i da je veći problem što ta baza postoji, naročito ako je ona kopija biračkog spiska.
„Svrha te baze (biračkog spiska, prim.nov) je sprovođenje izbora, nije politička propaganda. Nijedna stranka to ne može da ima. (…) Ona može da pravi bazu nekih svojih sigurnih glasova, pod nekim svojim kriterijumima i da ima saglasnost ljudi čije podatke obrađuje.“
Što se većine onih koji rade u kol centru tiče, oni su zaduženi da zovu građane. Ispred njih se nalazi laptop koji ima tri „ikonice“ – baza za kapilarne i sigurne glasove, kao i program Jitsy preko koga su se odvijali telefonski pozivi. Izvor sa kojim je CINS pričao radio je i na zvanju građana. Kako kaže, pri zvanju, nema mnogo razmišljanja. Oni koji zovu ispred sebe, na ekranu, imaju scenario koji čitaju i u zavisnosti od odgovora onog sa druge strane, kliknu na neki od ponuđenih odgovora i tako im se otvaraju nove rečenice koje treba da izgovore.
Inače, fotografisanje je zabranjeno u samom kol centru kao i ispred same lokacije. Zabranjeno je i objavljivanje fotografija na društvenim mrežama. Mobilni telefon mora da bude u torbi.
Ipak, novinarka CINS-a je uspela da napravi par fotografija.
Nepunih deset minuta pred početak smene, zazvonio joj je telefon. Ponovo broj telefona M&J Lady Hostese. Žena sa druge strane joj je rekla da je došlo do promene u organizaciji smene u kol centru i da danas ipak neće raditi. Obećala joj je da će svakako dobiti dnevnicu i da će joj se javiti kasnije.
Devojka koja je sedela pored naše novinarke joj je rekla da je „srećnica“.
Pare na ruke
U isto vreme dok je naša novinarka bila u kol centru, u ulici Ilije Garašanina, u centru Beograda, više mladih je stajalo u redu ispred jednog lokala. Bilo je to sedište nevladine organizacije koja se bavi mladima – Centar za edukaciju i razvoj omladine Beograda (CEROB). Članovi CEROB-a često se hvale sastancima i akcijama koje realizuju sa državnim organima, a za to su dobijali milione kroz različite konkurse. Ova organizacija nema podnet finansijski izveštaj za prošlu godinu.
Generalni sekretar ovog udruženja Ognjen Kočević, bio je u javnosti nakon što je u martu 2019. godine opozicija upala u zgradu RTS-a. Grupa studenata se tada okupila ispred zgrade javnog servisa i pružila podršku zaposlenima. Među njima je bio i Kočević.
„Evo ja kad bih mogao, kao i moje kolege što su tražile da dobijemo medijski prostor na RTS-u, pričali bismo o problemima koji zaista muče mlade. Mi kao budućnost ove države se susrećemo sa ogromnim problemom odliva mozgova“, rekao je on tad.
Kočević je u WhatsApp grupi naveden i kao jedan od supervizora u kol centru, a mladi koji su čekali u redu su zapravo radnici tamo.
Njima je u porukama na grupi naznačeno da za svoj rad dobijaju novac u kešu i da će im biti isplaćen u prostorijama CEROB-a. Prema uputstvima sa grupe, oni koji rade u kol centru ne smeju da o dnevnicama pričaju između sebe.
„Ukoliko vas neko pita preko koga ste, reći ćete da ste preko Uroša i ako bilo šta treba da zovu Uroša“, stoji u jednoj od poruka.
Dnevnica za jednu smenu iznosi tri hiljade dinara, a postoje i „specijalne dnevnice“ koje su tri i po hiljade. Na nedeljnom nivou bude isplaćeno više od tri miliona dinara. Ovo potvrđuje i poruka M&J Lady Hostese na grupi koja je u danu isplate rekla da „raspoređuje 1120 dnevnica“. Grupa na WhatsApp-u je inače napravljena u avgustu ove godine.
Odakle novac dolazi, nije poznato.
Negde u vreme kada je isplata za prošlu nedelju završena, naša novinarka je ponovo dobila poziv iz M&J Lady agencije.
„E, draga, je l’ imaš minut?“
Rekla joj je da je ispao neki „haos“ u kol centru.
„Glavni šef je rekao da ove nedelje ne ubacujemo za sada nove ljude u posao, razumeš?“
Rekla je i da će joj se javiti kada bude trebalo novih ljudi, pa će javiti za nove smene, a dnevnicu za taj dan će svakako dobiti.
„Ili ću ti javiti gde da dođeš da uzmeš, ili ću ti uplatiti na račun.“
Ovo je bio prvi put da se pominje isplata koja nije u kešu. Na kraju joj je ponudila da radi u njenoj agenciji za hostese. Mnogo je veća zarada, objasnila je.
Dan isplate
Sledećeg ponedeljka, novinarka CINS-a je otišla u prostorije CEROB-a na dan kada su tamo isplaćivane dnevnice. Njeno ime se našlo na spisku od ukupno 334 osobe.
Kada se uđe u prostorije ove organizacije sa desne strane se nalaze stepenice kojima se penje na galeriju. Tu, duž uskog hodnika u redu stoje oni koji su protekle nedelje radili u kol centru, a na njegovom kraju se nalazi sto za kojim sede Milena Marković iz MJ&Lady Hostese i osoba iz CEROB-a. Milena proverava na spisku imena ljudi, koliko su radili i da li je reč o običnim ili specijalnim dnevnicama, a osoba iz CEROB-a daje novac.
Posle nekog vremena, došao je red na našu novinarku.
Milena: Ćao draga.
Novinarka CINS-a: Ćao, Ivana Milosavljević.
Milena: Koliko si imala dana?
Novinarka CINS-a: Jedan, onaj ponedeljak.
Milena: Reci mi samo za 17. (dan glasanja prim.nov), jesi ubačena u grupu?
Novinarka CINS-a: Nisam.
Milena: Odakle si ti?
Novinarka CINS-a: Iz Knjaževca, ali u Beogradu živim.
Milena: Imaš prebivalište ovde?
Novinarka CINS-a: Da, da.
Milena: Prebivalište imaš?
Novinarka CINS-a: Da,da.
Milena: Top, bravo kraljice.
Predstavnica CEROB-a koja daje novac se obraća novinarki CINS-a: Jedan dan je l’?
Novinarka CINS-a: Da.
Milena: Dobro, Ivana, reci mi, 17. decembra je l’ možeš da radiš?
Novinarka CINS-a: Mogu, da.
Milena: Ivana Milosavljević (zaokružuje), i dnevnica je devet hiljada, treba da se glasa pre dolaska na posao … (zvoni joj telefon, priča, kaže isplaćuje dnevnice).
Milena: Dobro, znači, dnevnica je devet hiljada i treba da se slika glas pre nego što se dođe na posao, pošalješ meni taj glas, to nam je samo neka garancija da si naša, da si lojalna, da ćeš dobiti devet hiljada (smeje se). Čekaj da te ubacim u grupu, molim te. Kako je ime i prezime?
Novinarka CINS-a: Ivana Milosavljević.
Milena: Da nam ne dođu ovde neki…
Ona je nakon toga našu novinarku ubacila u novu WhatsApp grupu i poželela joj dobrodošlicu:
„E, dobrodošla u klub 17.12.“
Grupa je ovog puta u nazivu pored srpske zastave i reči CALL imala i tačnu vremensku odrednicu – 17.12, nedelja. Na dan objave teksta ova grupa je imala 315 članova.
(Izvor: Centar za istraživačko novinarstvo)
