петак, мај 24, 2024

Blinkenova lista

Slične objave

Podeli

Boško Jakšić za Medija centar Beograd 

Ruska vojska je posle munjevite kontraofanzive ukrajinskih snaga neočekivano lako izgubila velike delove severoistoka Ukrajine što navodi na zaključak da su njena ofanzivna dejstva potrošena barem za neko vreme.

Ruska vojska je, koristeći reči slavnog vojnog teoretičara Karla fon Klauzevica, dostigla “tačku kulminacije” – momenat kada napadajuće snage više ne mogu da napreduju. Vladimiru Putinu to može da oteža odbranu teritorija koje i dalje kontroliše i izlaže ga riziku novih poraza.

Kada je agresija počela 24. februara, Kremlj se nadao brzoj “demilitarizaciji” i “denacifikaciji” Ukrajine, ali je posle samo pet nedelja odustao od operacija prema Kijevu i usmerio se na osvajanje istočnog regiona Donbasa i uspostavljenje koridora prema Crnom moru.

Suočen sa gubicima koji po američkim procenama dostižu 80.000 (više od 15.000 mrtvih), deficitom ljudstva i pozivima na opštu mobilizaciju, problemima sa logistikom, naoružanjem i pogrešnim procenama, Putin je izgubio inicijativu na frontovima. Nabavke iranskih dronova i artiljerijske municije iz Severne Koreje teško da će bitnije uticati na tok rata.

Tako je Ukrajincima pružena prilika da, uprkos svojih značajnih gubitaka, pokrenu kontraofanzivu nadajući se novim teritorijalnim uspesima pre nego što zimski uslovi otežaju ratovanje. “Tek su prvi dani, ali vidimo stvarne efekte na terenu i ponosni smo na činjenicu da naša podrška, podrška toliko mnogo drugih zemalja, pomaže onome što Ukrajina čini i radi da oslobodi teritorije koje je Rusija zauzela u ovoj agresiji”, izjavio je tokom nedavne posete Kijevu, druge od početka rata, američki državni sekretar Entoni Blinken.

Pojačana je efikasnost ukrajinske armije kojoj je trebalo vreme da sa Zapada dobije savremeno naoružanje i da obuči vojnike da s njim rukuju. Ukrajini je do početka avgusta dodeljeno više od četiri milijarde dolara američke pomoći, ukupno 15,2 milijarde od kako je Džozef Bajden ušao u Belu kuću.

Efekti se pokazuju, posebno na frontu pored Harkova. Meseci priprema da se otežaju linije ruskog snabdevanja, unište komandna mesta i magacini artiljerijskog oružja i municije počeli su da daju rezultate.

Zapadni partneri ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog nastavljaju da šalju naoružanje i obaveštajne podatke kako sadašnja ofanziva ne bi posustala suočena sa svim izazovima oko snabdevanja ljudstvom, gorivom i municijom.

Po svim procenama predstoje ozbiljne borbe za južni ukrajinski grad Herson gde su Rusi uputili elitne jedinice nadajući se da će da izbegnu dva uzastopna velika poraza.

Rat ne ide onako kako su u Kremlju očekivali. Obaveštajna priprema dejstava „specijalne vojne operacije“ očito je potcenila odbrambene sposobnosti i volju Ukrajinaca. Ali, iako suočen sa problemima izolacije i ekonomskim sankcijama Zapada, padom morala svojih vojnika, pritiscima za opštu mobilizaciju, oslabljenim logističkim kapacitetima i greškama komandovanja, Putin ne odustaje od svojih strateških geopolitičkih ciljeva.

Nedavno je odobrio novu spoljnopolitičku doktrinu u čijoj je osnovi ideja “Ruskog sveta”, što na radar njegovih ambicija postavlja mnoge zemlje Evrope i Azije. Amerikanci ne potcenjuju kapacitete Rusije da uzvrati pokušajima destabilizacije na drugim tačkama. “Rusija je velika zemlja. Oni imaju veoma ozbiljne ambicije prema Ukrajini“, konstatovao je načelnik združenog generalštaba general Mark Milej.

Vašington ne želi neprijatna iznenađenja. Rat nije završen. Prilikom nedavne posete Kijevu, američki državni sekretar Entoni Blinken najavio je 2,2 milijardi dolara nove vojne pomoći Ukrajini, ali i za 18 drugih zemalja za koje se smatra da su u opasnosti od neke eventualne buduće ruske agresije.

Ukrajini je namenjeno oko milijarda dolara, povrh paketa vrednog 675 miliona za nabavku oružja, municija i borbenih vozila koji su najavili američki sekretar za odbranu Lojd Ostin i general Milej.

Ostatak će podeliti Albanija, BiH, Bugarska, Crna Gora, Češka, Estonija, Gruzija, Grčka, Kosovo, Letonija, Litvanija, Moldavija, Poljska, Rumunija, Severna Makedonija, Slovačka i Slovenija. Novac je namenjen odbrani njihovog suvereniteta i teritorijalnog integriteta uz jačanje vojnih integracija sa NATO kako bi se suprotstavile ruskom uticaju i agresiji, rekao je zvaničnik Stejt departmenta.

Na spisku je osam država jugoistočne Evrope, od kojih je pet sa zapadnog Balkana što potvrđuje pojačanu zainetresovanost SAD za region u kome je Rusija poslednjih godina značajno ojačala svoj uticaj. Na spisku nema samo jedne zemlje, a to je Srbija, prokomentarisao je Aleksandar Vučić posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, ali ostalo je nedorečeno da li zbog toga žali, ili je srećan što je dobio priliku da se pohvali kod predsednika Putina.

Zašto bi Srbija bila na spisku? Politici lažne ekvidistance došlo je vrema za naplatu. Amerikanci vojno-finansijski pomažu samo osvedočene saveznike. Upadljivo na spisku nedostaje Turska, iako se radi o drugoj najvećoj armiji unutrar NATO. Režim Redžepa Tajipa Erdogana je poslednjih godina pokazao da nije pouzdan saveznik. Kupovao je ruske raketne sisteme S-400.

Nema ni još jedne članice NATO, Mađarske, čiji premijer Viktor Orban  ne prestaje da koketira sa Putinom otvoreno iritirajući zapadne partnere dok ne odustaje od promocije svog autoritarnog koncepta „neliberalne demoktratije“.

Isto važi i za Srbiju koja je uz Belorusiju i dalje jedina evropska zemlja koja je odbila da se pridruži zapadnim kaznenim merama Rusije. Uz Tursku je jedina koja održava avio saobraćaj sa Moskvom. Jeste Beograd u Generalnoj skupštini UN glasao za osudu ruske agresije, ali je posle toga u Savetu Evrope odbio da podrži rezoluciju sličnog sadržaja.

Vučić bi mogao da promisli o silnim ustupcima Moskvi koji ne dolikuju jednoj zemlji koja je kandidat za EU. Zar neko misli da njegove izjave nisu uknjižene u Stejt departmentu ili Pentagonu? Pamte tamo jako dobro kada je u februaru izjavio da će 85 odsto građana Srbije “uvek podržavati Rusiju, šta god bi moglo da se desi”. Blinkenova lista je jasna poruka Beogradu, ukoliko hoće da je čita.

Autor je novinar – spoljnopolitički komentator