PODGORICA, 28. decembra 2023. (Beta) – Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman izjavio je da bez suočavanja s nedavnom prošlošću Crna Gora ne može postati ravnopravna članica Evropske unije ni verodostojna NATO saveznica.
Ministar odbrane Crne Gore Dragan Krapović je rekao na sednici Odbora za bezbednost da dešavanja u logoru Morinj nisu posledica velikosrpske ili velikocrnogorske agresije, nego rata u bivšoj Jugoslaviji.
Spomen-ploču u logoru Morinj otkrili su 10. oktobra prošle godine ministar spoljnih poslova Ranko Krivokapić i ministar odbrane Raško Konjević u prisustvu hrvatskog šefa diplomatije Gordana Grlića Radmana i ministra hrvatskih branitelja Tome Medveda.
Ubrzo nakon toga, Uprava za inspekcijske poslove je naložila Opštini Kotor da u roku od tri dana ukloni spomen-ploču na objektu nekadašnjeg logora Jugoslovenske narodne armije (JNA) u Morinju, pod obrazloženjem da nisu ispunjeni zakonski uslovi za postavljanje spomen-ploče.
Od tada, Vojska Crne Gore čuva ploču, kako ne bi bila uklonjena ili oskrnavljena.
Viši sud u Podgorici je 2013. godine utvrdio odgovornost četiri osobe za ratne zločine nad zatvorenicima u Morinju, a 2014. je Apelacioni sud Crne Gore potvrdio i učinio pravosnažnom. Presudom je utvrđeno da su u Sabirnom centru Morinj zatvorenici bili izloženi fizičkom zlostavljanju, konstatujući da je vladala atmosfera terora i straha za goli život kome su oštećeni bili neprestano izloženi.
Grlić Radman, komentarišući stavove Krapovića, rekao je za Pobjedu da odnose Crne Gore i Hrvatske, treba razvijati kao dve susedne i prijateljske zemlje, ali i naglašava šta očekuju od Crne Gore.
„Želim vjerovati da će i ova nova Vlada Crne Gore nastaviti raditi na tome u cilju postizanja istinskog pomirenja i jačanja dobrosusjedskih odnosa. Zahvalni smo ministrima tadašnje Vlade Crne Gore što su 2022. konačno postavili spomen ploču i time se suočili s delom svoje prošlosti, no svaki budući pokušaj njenog uklanjanja, smatraćemo povredom sjećanja na nevine žrtve hrvatskih građana i dostojanstvo Republike Hrvatske“, zaključio je Grlić Radman.
Crnogorski rezervisti su, kao deo JNA, učestvovali u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, u napadima pod vođstvom Slobodana Miloševića. Procenjuje se da je u napadu na Dubrovnik oko sedam hiljada rezervista bilo iz Crne Gore.
