уторак, март 5, 2024

Bešlin: Rehabilitacija informbirovaca značila bi rehabilitaciju izdaje

Slične objave

Podeli

Aleksandar Sekulović

Ne smije se dozvoliti politička rehabilitacija osuđenika koji su, prilikom napada SSSR  i Staljina na Jugoslaviju 1948. godine, otvoreno stali na stranu agresora, kaže u izjavi za Gradski portal srpski istoričar Milivoj Bešlin. On poziva crnogorske nevladine organizacije da, umjesto pozivanja na rehabilitovanje kvislinga, podnesu inicijativu kojom bi se ispravila nepravda prema Crnogorcima, učesnicima Božićnog ustanka 1919. godine.

,,Od same inicijative Akcije za ljudska prava, kojom se zahteva obeštećenje pritvorenika Golog otoka, daleko je spornije njihovo besramno i neuko obrazloženje. Da li će vlast odlučiti da ispravi neku istorijsku aberaciju, osam decenija kasnije, političko je pitanje i tu nemam komentar. Istorija je puna nepravdi. Fenomeni “pravde” i “nepravde”  socijalni su konstrukti, a ne prirodne pojave. Šta ćete proglasiti za nepravdu — pitanje je vrednosti koje želite da promovišete. Zanimljivo je da se nijedna NVO u Crnoj Gori nije setila da se ispravi nepravda prema porodicama i potomcima hiljada ubijenih, osakaćenih i prognanih Crnogoraca posle Božićnog ustanka. Ili današnji prorežimski NVO sektor misli da su crnogorski rodoljubi tada dobili zasluženi kaznu?!

Kada je reč o inicijativi za obeštećenje golootočkih pritvorenika, etički ne mora biti sporno da se zbog nasilja i represije, kojima su oni nesumnjivo bili izloženi, isplati određena svota, ali je skandalozno da se želi izvršiti i njihova politička rehabilitacija. Podsećam neuke ili zlonamerne predstavnike NVO scene u Crnoj Gori – kako reče prof. Žarko Korac, crnogorsko društvo ima najgori i najviše kompromitovani nevladin sektor u regionu – da je Jugoslavija, nakon Rezolucije Informbiroa (28. jun 1948. godine), bila žrtva Staljinove agresije i neobjavljenog rata. Pritisak na Jugoslaviju od strane najveće i najrobusnije vojne sile na svetu, iz današnje perspektive, bio je nezamisliv. On je bio vojni, obaveštajni, propagandni, ideološki, politički… Bila je to borba Davida i Golijata. Staljinov SSSR napadao je na jugoslovenske granice preko svih satelitskih zemalja Istočnog bloka. Stotine jugoslovenskih vojnika, posebno graničara, stradalo je na jugoslovenskim granicama. Čekala se i direktna vojna agresija na Jugoslaviju, odnosno upad sovjetskih trupa kakav smo kasnije imali priliku da vidimo u Mađarskoj (1956.) ili u Čehoslovačkoj (1968.). Rat u Koreji je sprečio ove sovjetske planove. U takvim okolnostima, deo vladajuće KPJ, s obzirom na to da su vaspitavani kao deo velikog sovjetskog komunističkog pokreta, bio je na strani SSSR-a, podržavajući sovjetsku osudu Jugoslavije. O vrhu JNA da i ne govorim: znameniti generali jugoslovenske vojske, uglavnom Crnogorci, naoružani su pokušali da prebegnu u SSSR.

U opisanoj ratnoj psihozi, jugoslovenska vlast, spremna da brani nezavisnost zemlje, upravo je svoj najtvrđi deo partije i vojske, koji je ostao lojalan Staljinu, odlučila da izoluje na Golom otoku i tamo pokuša njihovo ideološko „prevaspitavanje“.

Bešlin dodaje da na Goli otok nisu išli, kako to neuki danas misle, borci za slobodu javne reči i zagovornici političkog pluralizma, već najtvrđi staljinisti, koji su prilikom napada Staljina i SSSR-a na Jugoslaviju stali na stranu agresora.

,,Naravno, neljudski metodi represije ostali su najgora epizoda jugoslovenske istorije. Oni se ne smeju stavljati van istorijskog konteksta, a od najdogmatičnijeg krila KPJ ne mogu se praviti samo žrtve — premda, jesu bili i to. Njihova politička rehabilitacija značila bi političku rehabilitaciju i reafirmaciju rusko-sovjetske agresije. Ona bi se samo mogla razumeti u kontekstu vraćanja duga današnjoj ruskoj politici, koja je uložila ogroman napor i sredstva da sruši dosadašnju vlast u Crnoj Gori i umesto nje instalira beogradske i moskovske lojaliste.

Da ne pominjem koliki je nonsens današnje kategorije ljudskih prava prenositi u vreme nakon kraja Drugog svetskog rata, kada čovečanstvo, pa i jugoslovenski borci, izlaze prekaljeni u borbi i mnogi od njih spremni da se bore i dalje — jedni za Jugoslaviju, drugi za Staljina i „svetsku revoluciju“. Uostalom, primenite li današnje kriterijume, možete suditi i presuđivati apsolutno svakom događaju, pojavi ili procesu u istoriji.

U tom smislu, rehabilitacija ibeovaca bila bi politička rehabilitacija izdaje zemlje i njenog potčinjavanja ruskim imperijalnim interesima. Ni najmanje se ne čudim što deo NVO sektora u Crnoj Gori danas to zastupa. Zapadnim novcem oni već godinama u CG sprovode ruske geopolitičke ciljeve”, zaključuje Bešlin.

1 KOMENTAR

  1. Svi su komunisti bili verni i odani politici SSSR a to je značilo Staljinu. To je nesumnjivo. Kako su Tito i odtali iz vrha KPJ došli na pomisao da na drugarske kritike ostalih komunističkih partija odgovore onako tvrdokorno i da prosto idu na rascep? Ili je u pitanje samoljublje i nadobudnost onih koji su “sami sebe oslobodili” ili su smatrali da će lakše vladati ako budu dobijali kredite i pomoć sa Zapada i imali otvorena vrata što ostale zemlje socijalizma nisu mogle uživati. U svakom slučaju režim Golog otoka je bio nepotrebna surovost i ostaje ljaga za Tita i ostale.

Comments are closed.