петак, јул 19, 2024

Bešlin: Ne postoji dilema Kosovo ili EU

Slične objave

Podeli

Sporazum između Kosova i Srbije je realnost i potreba oba društva da se taj teški istorijski bagaž, kao i mogućnost nekog novog balkanskog sukoba, koji stoje nad glavama svih građana, zauvek skinu s dnevnog reda, i da se na taj način antagonizam Srba i Albanaca ostavi istoriji, izjavio je FoNetu istoričar Milivoj Bešlin.

On je u serijalu razgovora Kosinus o rešavanju problema Kosova ukazao da dijalog Srbije i Kosova trenutno nije direktan, jer se odvija uz posredništvo Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije (EU).

Taj format razgovora se pokazao kao dosta dobar, smatra Bešlin, koji misli da bi međunarodna konferencija značila suviše veliki upliv inostranog faktora, neku vrstu „kolonijalnog pristupa regionu“.

Prema njegovom mišljenju, Srbija i Kosovo u direktnom dijalogu, uz pomoć EU, mogu da utvrde svoje interese i završe dijalog na obostranu korist.

Bešlin je ukazao da zamrznuti konflikt ne odgovara ni Srbiji i Kosovu, jer u svakom trenutku može da se odmrzne i preraste u stvarni rat.

Dodao je da zamrznuti konflikt „u ovom trenutku odgovara jedino Putinovom režimu, jer je Balkan tradicionalno potreban Rusiji kao drugi ili rezervni front“.

Putinu je trenutno više nego potrebno otvaranje balkanskog fronta da bi se skrenula pažnja s njegove agresije na Ukrajinu, i zato je zamrznti konflikt najgore rešenje za sve, upozorio je Bešlin.

On je istakao da ne postoji dilema EU ili Kosovo, jer je odnos prema Kosovu definisan brojnim sporazumima, od Kumanovskog 1999. godine, do Briselskih sporazuma.

„Odustati od EU, što režim u ovom trenutku u velikoj meri radi, znači ogrešiti se na najgori mogući način o društvo u Srbiji i svakog građanina. Zbog čega je dilema Kosovo ili EU lažna, a Kosovo nije i neće biti deo ustavno-pravnog poretka Srbije“, uveren je Bešlin.

On je ocenio da bi odustajanje od EU značilo odustajanje od normalnog života u Srbiji.

Bešlin je naglasio da Kosovo mora da dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama i da „moraju da se uspostave dobrosusedski odnosi između Srbije i Kosova“.

On je podsetio da je Zajednica srpskih opština (ZSO) već definisana Briselskim sporazumom i naglasio da bi ZSO trebalo da bude uspostavljena.

Nadležnosti ZSO, dodao je, trebalo bi da budu odlučene u dijalogu Beograda i Prištine.

Bilo bi loše da ZSO preraste u neku vrstu entiteta, jer bi to opet bio zamrznuti konflikt i ideja o separaciji severa Kosova od matične države, rekao je Bešlin.

Upitan da li bi trebalo organizovati referendum o kosovskom problemu, Bešlin je odgovorio da se referendumi u autoritarnim sistema tradicionalno organizuju kako bi se odgovornost sa političkih elita prenela na građane.

Dodao je da u predstavničkoj demokratiji građani glasaju za svoje predstavnike kako bi oni nosili odgovornost teških, istorijskih odluka.

On je ocenio da su referendumi u tom smislu „jalovo i populističko rešenje kojima politička elita kukavički skida sa sebe odgovornost“ i prebacuje ih na uglavnom nedovoljno informisane građane.

Bešlin je rekao da rizik sukoba postoji, „naročito posle terorizma u Banjskoj“.

Sve dok se odnosi Srbije i Kosova ne reše kroz sveobuhvatni sporazum, koji bi možda ne de jure, ali de fakto značio međusobno priznanje, postojaće nad našim glavma, kao Damoklov mač, mogućnost novog rata, zaključio je Bešlin.

(FoNet/foto: Autonomija)