BEOGRAD, 16. Septembra 2021. – Sa željom da doprinese usvajanju što kvalitetnijih ustavnih promena iniciranih od strane Vlade Republike Srbije 12. decembra 2020. godine, Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) formirao je Radnu grupu sa zadatkom da izradi model akta o promeni Ustava, kojim bi se sudskoj vlasti u Srbiji dodelile garancije nezavisnosti u skladu sa načelom vladavine prava i međunarodnim standardima, a javno tužilaštvo uzdiglo u rang nezavisnog organa.
Radna grupa (Prof. dr Violeta Beširević, redovna profesorka Pravnog fakulteta Union u Beogradu;, Vida Petrović-Škero, sudija u penziji i bivša predsednica Vrhovnog kasacionog suda, mr Savo Đurđić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i bivši član Visokog saveta sudstva, Radovan Lazić, zamenik javnog tužioca u Tužilaštvu za ratne zločine i bivši član Državnog veća tužilaca, Predrag Milovanović, zamenik javnog tužioca u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i izborni član Državnog veća tužilaca, Prof. dr Marijana Pajvančić, redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom sadu u penziji, Prof. dr Tanasije Marinković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, mr Rodoljub Šabić, advokat u Beogradu, bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u RS, Vladimir Beljanski, advokat u Novom Sadu i Teodora Miljojković, doktorandkinja na Centralnoevropskom univerzitetu u Beču) je izradila dva modela akta o promeni Ustava. Imajući u vidu da važeći Ustav RS ne definiše njegovu formu sa ciljem da ih ponudi javnosti na uvid i diskusiju, a nadležnom odboru Narodne skupštine na razmatranje u postupku izrade akta o promeni Ustava RS koji je u toku.
Koordinatorka navedene radne grupe, prof. dr Violeta Beširović je u svom obraćanju danas u Medija centru istakla da je CEPRIS okupio predstavnike sudija, tužilaštva, profesora pravnih nauka i advokature, sa ciljem izrade modela koji će doprineti što kvalitetnijoj izradi amandmana za promenu Ustava RS. Kako je navela modeli su rađeni u skladu sa međunarodnim standardima, a u skladu sa Ustavom RS, u cilju stvaranja nezavisnog tužilaštva i sudstva.
Beširević je podsetila da su vladini predlozi za izmenu Ustava koje je Narodna skupština usvojila, na predlog nadležnog odbora za pravosuđa koji je izradio Nacrt amandmana za promenu Ustava, a CEPRIS želi da na javnim slušanjima ponudi svoja rešenja kako bismo dobili što bolje amandmane. Ona smatra da je izmena Ustava neophodna zbog toga što želimo da živimo u demokratskom društvu sa svim njegovim obeležjima, vladavina prava i pravna država jer „demokratska država ne postoji ako u njoj ne postoji nezavisno sudstvo“.
„Uređenje vlasti počiva na podeli na tri grane, izvršnu, zakonodavnu i sudsku“, a CEPRIS je želeo da svojim predlozima da doprinese jasnoj podeli vlasti koje podrazumeva nezavisno sudstvo. Beširević je rekla da oni u svojim predlozima žele da promene svest o shvatanju sudstva kao zasebne grane vlasti i da se u tekstu Ustava izbaci sporan deo („Da se odnos tri grane vlasti zasniva na međusobnoj saradnji, ravnoteži i međusobnoj kontroli“) koji izvršna vlast koristi za uplitanje i mešanje u odluke sudske vlasti. Umesto spornog dela ova radna grupa predlaže da se tekstom jasno definiše nezavisno sudstvo.
Profesor dr Tanasije Marinković je izrazio žaljenje zbog toga što je pitanje promene ustava skrajnuto u medijima i što se ovim pitanjem ne bave ni parlamentarne i vanparlamentarne političke stranke, iako se radi o veoma važnom državnom pitanju. Pored toga izostalo je i učešće profesure iz oblasti ustavnog prava. On je istakao da je poseban problem svest sudija koje ne vide sudstvo kao nezavisnu granu vlasti već kao podgranu izvršne vlasti.
„Pravom i zakonom se može menjati loša praksa, ali rešenja moramo da prilagodimo našim uslovima i našoj pravosudnoj kulturi“, rekao je Marinković i dodao da je to jedini put da dobijemo efikasno nezavisno tužilaštvo i potpuno nezavisno sudstvo.
Bivša predsednica Vrhovnog kasacionog suda, Vida Petrović-Škero rekla je da su kroz Predlog izmene odredbe čl. 4. Ustava RS doneli promene koje su izborili u skladu sa preporukama Venecijanske komisije a u cilju obezbeđivanja nezavisne sudske vlasti i njenog tačnog položaja. Prema ovom modelu sudsku vlast predstavljaju samostalni i nezavisni sudovi koji obezbeđuju vladavinu prava u Republici Srbiji. Ona kaže da je bilo potrebno definisati načela prema kojima sudovi rade. Jedan od predloga jeste i da se sudije mogu svojim presudama voditi presudama međunarodnih pravosudnih institucija. U ovom aktu se predlažeda sud donosi odluke u ime Republike Srbije, a ne „u ime naroda“, što je prevaziđena praksa.
Akt predviđa da se obezbedi materijalna nezavisnost sudstva i sudija i kreiranje njihovog budžeta, jer je to nužna sadržina funkcionisanja nezavisnog sudtva kako stoji i u preporukama Venecijanske komisije.
Zamenik javnog tužioca Predrag Milovanović je mišljenja da su dosadašnji modeli davno prevaziđeni i da dozvoljavaju zloupotrebu organa u javnoj tužilačkoj organizaciji. Predlog amandmana CEPRIS je, kaže, ukorak sa vremenom u cilju stvaranja modernog tužilaštva u skladu sa preporukama međunardnih pravosudnih instanci. On kaže da bi promenom sistema u tužilaštvu došli i do promene svesti tužioca kako bi oni postali nezavisni. – „ukidanje starešina i zamenika i spuštanje odgovornosti na svakog tužioca pojedinca “.
Milovanović je rekao da su u predlozima naveli i to da bi bilo poželjno da izbor vrhovnog javnog tužioca bira Visoki savet tužilaštva, umesto Skupštine što je dosadašnja praksa.
Advokat Rodoljub Šabić je zaključio konferenciju rekavši da nikakva ustavna rešenja neće dovesti nezavisnost u sudstvo i tužilaštvo ukoliko se ne promeni svest onih koji se s ovom profesijom bave, ocenivši da Ustav omogućava političke pritiske na osobe koje se nalaze na pravsudnim funkcijama.
M. M.
