Milan Ćulibrk
Ako je suditi po poslednjim Vučićevim nastupima pre nego što su izbori i raspisani, ni Srbije ni nas ne bi bilo da neko drugi slučajno osvoji vlast. Bez njega bi sve otišlo dođavola. A sa njim ćemo tek videti svoga boga
Nemoguće je izdržati ovako jezivu kampanju, koja se vodi protiv SNS-a u najvećem broju medija, a sve ostale čuvaju, požalio se u nedelju voditeljki Pinka predsednik Srbije Aleksandar Vučić. „Neki koji su na prošlim izborima glasali za mene, ali ne i za SNS, dan posle izbora rekli su mi da bi sebi odsekli ruku kad su videli da bi se desničari sutra udružili sa ostatkom opozicije samo da smene vlast“, poverio se Jovani Jeremić. Šteta što ga nije pitala da navede ime bar jednog ko je bio spreman na toliku žrtvu za dobrobit države i nacije, jer ni Srbije, ni nas, izgleda, bar ako je suditi po rečima predsednika, ne bi bilo da neko drugi slučajno osvoji vlast. Bez njega bi, dakle, sve otišlo dođavola. A sa njim ćemo tek videti svoga boga.
Iako je na Pinku najavljen kao predsednik države, sve vreme agitovao je kao da je i dalje lider stranke, plašeći gledaoce šta bi moglo da se desi ako 17. decembra glasaju za neku drugu izbornu listu. Dan pre toga, čovek koji je podneo ostavku na mesto lidera SNS da bi, bar formalno, mogao za sebe da kaže da je predsednik svih građana – što bi, inače, po Ustavu, i trebalo da bude – govorio je kao pripadnik partije, koja je u Šapcu proslavila 15. rođendan i u kojoj verovatno većina članova i ne zna da im predsednik nije Vučić nego Vučević. Miloš, a ne Aleksandar. A i oni koji to znaju u to iskreno ne veruju. Znaju i oni da je to samo privid. Kao i mnogo toga u državi.
Po povratku iz Pekinga, Vučić se pohvalio da je od 2012. Srbija povećala izvoz u Kinu ne 1,85 ili 18,5 već čak 185 puta! „Ako smo u njihovo vreme izvozili jednu flašicu, sada izvozimo 185 flašica. Vi sada recite da li ta razlika od 184 flašice govori nešto o njihovoj i našoj sposobnosti“, rekao je Vučić na Pinku, što su, kao po komandi, odmah preneli svi provladini mediji. Niko nije primetio da je predsednik, kao retko kada, čak umanjio uspehe aktuelne vlasti, jer izvoz zapravo nije povećan 185, već 195 puta – sa šest miliona na 1,17 milijardi dolara.
Niko, naravno, nije primetio ni da korist od tolikog rasta „srpskog“ izvoza praktično nema skoro nijedna domaća kompanija. Osim jedne, kineske – Ziđina, koji ovde ima dve ćerke-firme, u Brestovcu i Boru. Njima je na račun legalo 90 od svakih 100 dolara „našeg“ izvoza u Kinu. Elem, lane je Srbija, čitaj Ziđin, Kini isporučila neprerađene rude i koncentrata bakra za 913,5 miliona, a rafinisanog bakra za još 132,9 miliona dolara. Bez bakra, naš godišnji izvoz u Kinu vredi tek 123 miliona dolara. A od te sume svaki četvrti dolar zaradimo prodajom – rezane bukve. Zato i ne čudi što se bukva(lno) niko od zvaničnika ne hvali strukturom našeg izvoza. I što niko od njih nije brojao one „flašice vode“, koje je Vučić pomenuo, a bolje da nije. Biće da je i njih sramota što Kinezima nemamo šta drugo da ponudimo osim rude i balvana. A sa tim sirovinama nam baš dobro ide, jer je za osam meseci ove godine izvoz rude, koncentrata i rafinisanog bakra već dostigao 1.058,6 miliona dolara i za 12 miliona je veći od izvoza za celu 2022. Eto prilike da nas neko iz vlasti obavesti da će i ove godine „naš“ izvoz za Kinu da poraste za 50 odsto. Još samo da nam neki spin doktor iz vlasti javi da je naš izvoz veći od uvoza iz Kine. Ne verujete? Pa, zar mi ne izvozimo rudu i balvane, a uvozimo mobilne telefone? Dovoljno je samo da se neki „genije“ seti da sve to, umesto u dolarima i evrima, prikaže u tonama.
Kako vam sada, uz samo ovih par podataka, zvuče reči ministra Tomislava Momirovića, koje je većina provladinih medija prenela sa manje-više sličnim naslovom – Srpska privreda osvojila najveće tržište na svetu. „Mi smo osvojili tržište koje ima približno milijardu i četiristo miliona stanovnika“, ushićeno je izjavio Momirović, posebno naglašavajući da je to „tržište na kojem predsednik Srbije (Aleksandar Vučić) uživa veliko poštovanje“. Toliko da nismo uspeli da im izvezemo ni one čuvene pileće nogice, kojima je Dragan Marković Palma mahao uoči prethodnih izbora. Da ima pravde, uoči ovih, decembarskih, morao bi na završnu konvenciju, pred simpatizere vladajuće koalicije, da izađe sa dve bukve na ramenima. Mada ima i onih koji veruju da zbog sve brojnijih dokaza o korupciji i vezama sa kriminalom pojedince iz vrha vlasti kad-tad, umesto pilećih nogica čekaju – nanogice.