четвртак, новембар 21, 2024

Anđela Savić: Nismo odustali od ideja koje su nas odvele u rat

Slične objave

Podeli

BEOGRAD, 29. decembra 2021. – U poslednjih nekoliko meseci govor mržnje i nacionalizam sve češće se pojavljuju na  zidovima i ulazima javnih prostora, stambenih zgrada, na prostorijama nevladinih organizacija, a nedavno se pojavio i na ulazu jedne zgrade u kojoj živi albanska porodica.

Novembar je u Srbiji obeležen “ratom farbe”, gde su na jednoj strani aktivisti, predstavnici nevladinih organizacija i građani pokušavali da uklone, prefarbaju ili oštete mural u Njegoševoj ulici u Beogradu posvećen osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću, dok su sa druge strane grupe desničara branile mural i čistile ga nakon svakog pokušaja da se ukloni.

Mada je opština Vračar u decembru zvanično prekrečila sporni mural – grupa nepoznatih mladića je, po ko zna koji put, mural vratila u prvobitno stanje, kakvo je i sada.

Međutim, slikovite poruke podrške osuđenom ratnom zločincu, zajedno sa govorom mržnje, iz Njegoševe ulice svoje mesto našle su i na ulazima Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR), Žena u crnom, pa na kraju, od juče i na prostorijama Prajd info centra. Prostorije ovih organizacija su vandalizovane tokom noći, a poruke su imale jedan isti cilj: zastrašivanje.

Programska asistentkinja Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR), Anđela Savić, za Autonomiju kaže da su napadi na prostorije organizacija civilnog društva, koje se svojim radom bore za mir, posledica veličanja ratnih zločinaca, ideja poput “srpskog sveta” kao i targetiranja onih koji se bore za odgovornost, kažnjivost, poštovanje žrtava i njihovih prava.

“Šaranje prostorija je vrlo vidljiv i očigledan primer, ali, prostorije se očiste, a napadi prijave nadležnim organima. Ono što ostaje kao problem, kako u aktivizmu tako i u drugim sferama života, jeste normalizacija nasilja koja ide do te mere da nam je vrlo teško da ga uopšte prepoznamo. To vidimo, na primer, kada govorimo o nasilju nad ženama i svemu što one proživljavaju, najčešće u tišini”, ukazuje ona.

Međutim, Savić navodi da ni anonimnost ni bavljenje drugačijom vrstom posla nisu garancija da ćete živeti mirno ukoliko ste pripadnik nacionalne manjine sa prezimenom koje se nekome ne dopada.

Tako se, na meti vandala, sredinom decembra našla i albanska porodica u Boru. Porodica se jednog jutra, u ulazu zgrade u kojoj žive, susrela sa natpisom “govna Šiptarska br. 1 mrš”. Njih je tog jutra pored natpisa u zgradi, u poštanskom sandučetu dočekalo i preteće pismo u kojem nepoznati autor navodi da će “Bor biti etnički očišćen od takve pošasti”.

“Porodica je dobila dvadesetčetvoročasovnu policijsku zaštitu, a Vulin je nekoliko dana kasnije rekao da će se o gradu i regionu brinuti Nikola Šainović, kog je MKSJ osudio za zločine nad albanskim stanovništvom tokom rata na Kosovu”, navodi ona.

Inicijativa mladih za ljudska prava je ovaj incident, kao i zastrašivanje kosovskog novinara Adriatika Keljmendija od strane BIA, javno osudila i uputila zahtev predsednici Vlade Srbije Ane Brnabić i Miroslavu Lajčaku kao predstavniku EU da osude ove napade. Oni su tada apelovali na tužilaštvo i policiju da hitno i efikasno istraže ove slučajeve i prekinu sa praksom nekažnjivosti.

“Praksa nekažnjivosti zapravo je prećutno slaganje i odobravanje vlasti koje se, posledično, od strane onih koji propagiraju mržnju i krše zakon tumači kao vetar u leđa. Nasilnici bivaju ohrabreni činjenicom da će pored žrtava, ćutati i institucije i predstavnici vlasti”, upozorava Anđela Savić.

Događaj koji je ogolio lice vlasti

Ona podseća da je Inicijativa mladih želela da 9. novembra, na Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma, prekreči mural sa likom Ratka Mladića u Njegoševoj ulici. Zbog zabrane skupa, to nije bilo moguće, ali, kako dodaje, taj događaj je ogolio lice vlasti i njen odnos prema prošlosti i mirovnim aktivistkinjama i aktivistima.

Grafit je kasnije gađan, polivan, precrtavan, brisan, čišćen i docrtavan, a kako Savić kaže, na ulicama Beograda se pojavila gomila novih “Mladićevih glava”.

“Ta hiperprodukcija Mladićeve glave može se zaustaviti samo obrazovanjem o prošlosti i vrednostima Evrope, demokratije i ljudskih prava. Iako, izvesno, postoje oni koji Ratka Mladića slave baš zbog genocida za koji je osuđen, verujem da za mnoge, posebno mlade, ljude on predstavlja simbol otpora evropskim vrednostima i tekovinama, ljudskim pravima i njihovim braniteljkama i braniteljima koji se u domaćoj javnosti demonizuju i predstavljaju kao mrzitelji svega srpskog”, kaže Savić.

Ona ušuškavanje u pojedinačne nacionalizme, ostrašćenost i viktimizaciju u regionu tumači kao razočaranost Evropskom unijom i revolt prema njoj.

“Odustali smo od evropskog puta i zaboravili zašto je važan, pa sad imamo generacije koje ne razumeju zbog čega nam je pristup EU potreban”, napominje ona.

Anđela Savić kaže da ne može da se seti pozitivnog primera ili inicijative koja je došla od vlasti, a kojom bi se napadi na građane koji se bilo čime razlikuju od zvanične politike i narativa vlasti, sankcionisali.

“Ono što mi umesto toga pada na pamet jeste činjenica da ministar Vulin Albance uporno nazva Šiptarima, što se u izjavama poput “beskrajno poštujem Šiptare” uzdiže na nivo groteske, uprkos činjenici da je Apelacioni sud 2019. godine potvrdio presudu kojom se upotreba termina “Šiptar” karakteriše kao govor mržnje”, napominje ona.

Opasne ideje iz prošlosti imaju svoje pristalice

Upravo je i ministru unutrašnjih poslova Srbije, Aleksandru Vulinu, 23. decembra u Banjaluci, osvanuo mural. Na muralu pored lika ministra i srpske trobojke, napisano je: „Ujedinjenje je počelo i to se više ne može zaustaviti“.

Savić podseća da je ministar Vulin u julu ove godine na proslavi godišnjice Pokreta socijalista artikulisao ideju “srpskog sveta” koja podrazumeva “objedinjenje Srba, gde god oni živeli”, te potom izjavio da tako nešto smeta samo onima koji “nisu završili etničko čišćenje”.

U međuvremenu, kako se u medijima ranije pisalo, “simpatizerski” sajt posvećen Vulinu, vulin.rs dobio je i svoj novi naziv “Portal srpskog sveta”.

“Natpis na muralu sugeriše da i Vulinova ideja, kao i mnoge druge opasne ideje iz prošlosti, ima svoje pristalice, što smo već i mogli zaključiti samo po tome što se niko iz vlasti nije ogradio od njegovih reči. Činjenica da je dan kasnije na mural bačena farba, pak, govori o postojanju ljudi kojima ideja “srpskog sveta” previše liči na ideju Velike Srbije koja je ne tako davno odvela u ratove i zločine koji su ih pratili”, ukazuje naša sagovornica.

Mada je od poslednjeg rata prošlo više od dve decenije, veličanje ratnih zločinaca i govor mržnje moguće je pronaći na brojnim zidovima širom Srbije. Anđela napominje da je, iako deluje kao da je prošlo mnogo vremena, suočavanje sa prošlošću ipak veoma dugotrajan proces.

“Za to vreme rođene su generacije nekih sasvim novih mladih ljudi, sada već odraslih. Možemo lako pomisliti da je to mnogo, i previše, vremena, ali suočavanja sa prošlošću je dugotrajan proces koji posebno usporava činjenica da nismo odustali od ideja koje su nas odvele u rat, kao i selektivno sećanje i straha, pa samim tim i mržnja prema Drugom. Naivno je misliti da će ista uverenja i reči koje čujemo i čitamo u medijima promeniti narativ u kom živimo”, ističe ona.

Inicijativa mladih za ljudska prava funcioniše kao regionalna mreža. Njihova kancelarija nalazi se u Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Crnoj gori i na Kosovu. Kako Anđela kaže, svaka kancelarija se bori za iste vrednosti: za istinu, odgovornost i mir. Inicijativa mladih svoje zemlje poziva na odgovornost i pravi otklon od glorifikacije ratnih zločinaca.

“Mi smo u stalnom kontaktu sa kolegama iz regiona i upravo su neka od naših najupečatljivijih saopštenja i akcija bila zajednička. Ono u čemu smo najbolji, a što je zbog pandemije zastalo, jesu regionalni programi razmena preko kojih mladi imaju priliku da zaista posete neku od zemalja regiona i upoznaju se sa svojim vršnjacima. Poznavanje činjenica je osnova, ali je upoznavanje drugog ono što pravi razliku”, zaključuje Anđela Savić.

(Autonomija)