BANJALUKA, 11. jula 2025. (Beta) – Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini (BiH) Kristijan Šmit izjavio je danas u Potočarima, na komemoraciji žrtvama srebreničkog genocida da Srebrenica ne može biti zaboravljena, a da „negiranje genocida i mržnja ne smeju da imaju mesta u BiH“.
„Ovde smo da odamo poštu žrtvama genocida u Srebrenici. Odavanje pošte nije samo iskazivanje poštovanja prema nasleđu žrtava, već i čuvanje dostojanstva žrtava“, rekao je Šmit u obraćanju na komemoraciji.
Istakao je da “Srebrenica ne može biti zaboravljena”, izrazivši nadu da će iz Potočara danas biti dat signal da se istovremeno može “oplakivati i raditi na budućnosti”.
“Preživelima odajem poštu zbog humanosti koja je primer svima nama, hvala na hrabrosti i odlučnosti da gradite bolju budućnost i što nikada ne odustajete. Hvala što ste nas pozvali, nas koji 1995. godine nismo intervenisali protiv (komandant Vojske RS Ratko) Mladića i saučesnika„, kazao je Šmit.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos rekla je da se Srebrenica desila “za njenog života i u njenoj blizini”.
“Podseća nas da mržnja i dehumanizacija može dovesti do najtežih zločina. Odajmo poštu žrtvama Srebrenice tako što ćemo braniti prava koja su njima bila uskraćena. Stvorimo budućnost u kojoj ćemo biti definisani jedino prema onome što nas čini ljudima„, istakla je Kos na komemoraciji.
Švedska ministarka spoljnih poslova Maria Malmer Stenergard rekla je u svom obraćanju da se “mir se ne može uzimati zdravo za gotovo” i da se nastavlja raditi na na identifikaciji preostalih žrtava i “obezbeđenju nulte tolerancije na negiranje genocida”.
“Švedska ostaje predan partner i prijatelj. Odajmo poštu žrtvama boreći se za budućnost obeleženu mirom, tolerancijom i međusobnim uvažavanjem“, istakla je ona.
Danski ministar spoljnih poslova Lars Rasmusen istakao je da je obaveza svih da obezbede da se Srebrenica nikada više ne ponovi.
“Danska stoji uz narod BiH i u njihovom radu na izgradnji mirne, stabilne i prosperitetne zemlje“, rekao je on.
Na komemoraciji je preneta i poruka bitanskog kralja Čarlsa, u kojoj je navedeno da su mnogi pojedinci odgovorni za genocid stali su pred lice pravde, ali da treba raditi na tome da se takvo nešto nikada više ne ponovi.
„Ako ne budemo radili zajedno sve se može ponoviti. Danas se sramotimo pred Gazom. Iz Srebrenice se oglašavamo čitavom čovečastnu da budemo još osetljiviji. Svi smo jednaki, ne možemo se deliti ni po čemu, samo po ljudskosti“, rekao je predsednik Velike narodne skupštine Republike Turske Numan Kurtulmuš.
Bivši nemački predsednik Joahim Gauk ocenio je da je u Srebrenici u julu 1995. godine “zakazala međunarodna zajednica, uključujući i Nemačku”.
“Okretanje glave nije opcija. Čak i danas postoje glasovi koji izvrću činjenice, slave zločince i negiraju genocid. Tom istorijskom revizionizmu odlučno se suprotstavljamo. Mir u Evropi nikada nije bio zagarantovan – on se mora čuvati i braniti”, naveo je on.
Podsekretarka Ujedinjenih nacija (UN) za politička pitanja i pitanja izgradnje mira Rosemari Di Karlo citirala je generalnog sekretara UN-a Antonija Gutereša: „Priznajemo tešku istinu. Zakazali smo pre 30 godina“.
Glavni tužilac Mehanizma za međunarodne krivične sudove Serge Bramerc rekao je da se pošta srebreničkim žrtvama može odati “govoreći istinu”, naglašavajući da srebrenički genocid “nije bio izolovan”, već je bio deo organizovanog etničkog čišćenja.
Predsednica Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove sudija Graciela Gati Santana navela je da tri decenije posle još nisu pronađene sve žrtve, kao i da su neki osumnjičeni još begunci, dok se “neki i veličaju“.
Crnogorski ministar spoljnih poslova Ervin Ibrahimović rekao je u svom obraćanju da se samo insistiranjem na istini i iskrenim suočavanjem s prošlošću “otvaraju vrata za zdravu budućnost“.
Zamenik načelnika Srebrenica Hamdija Fejzić, koji je bio prvi govornik na komemoraciji, istakao je da je pre 30 godina u Srebrenici “civilizacija pala na testu čovečnosti”.
“U tišini koja je odzvanja jače od bilo kakvog govora stojimo s ponosom. Trideset godina živimo s istinom o genocidu, a slušamo laži. Nećemo pokleknuti“, naveo je on.
Na komemoraciju u Potočare stigle su desetine hiljada ljudi i brojni zvaničnici iz zemlje, regiona i sveta.
