Ima jedan zapis u Zapisima iz mrtvog doma F. M. Dostojevskog gde stoji: „Prost čovek osuđen na robiju nalazi u tamnici svoju sredinu, možda duhovno razvijeniju. On je, naravno, mnogo izgubio – zavičaj, porodicu, ali društvena sredina ostaje ista. Obrazovan čovek koga zakon osudi na istu kaznu kao i čovek iz naroda često gubi neuporedivo više. On mora da u sebi uguši sve svoje duhovne potrebe i navike; da pređe u sredinu koja njemu duhovno ne odgovara, mora se naučiti da živi u sasvim drugoj atmosferi… To je riba izbačena iz vode na pesak…“
Ako smo saglasni da godinama bitišemo u apsu onda moramo i da shvatimo da većina svoje „hapšenje“ nije ni osetila. Ostaje pitanje šta je sa obrazovanima.
D. B.