U knjižari „Geca Kon“ predstavljeno prvo kolo izabranih dela najplodnijeg i najboljeg srpskog pisca

BEOGRAD, 17. septembra 2024. – U knjižari „Geca Kon“ (bivša „Prosveta“) danas je u izdanju Službenog glasnika predstavljeno prvo kolo izabranih dela Svetislava Basare, koje čine Početak bune protiv dahija, Srce zemlje, Dnevnik Marte Koen, Džon B. Malkovič i Uspon i pad parkinsonove bolesti.

Pored autora o knjigama su govorili urednici Glasnika Gordana Milosavljević Stojanović, Jasmina Brbovac i Petar Arbutina.

U uvodnom delu ove prezentacije Gordana Milosavljević Stojanović je rekla da je kolekcija sklopljena „u dosluhu sa autorskim principom neočekivane konstrukcije, što znači da romani nisu birani po hronologiji, niti po popularnosti ili važnostikoju su im odredili kritičari, već basarijanski neobjađnjivo ali tačno, dajući presek kroz vreme i prostor književnog i stvaralačkog puta jednog od najčitanijih pisaca.

Uvod u svaki roman napisali su najbolji poznavaoci Basarinog dela: Jasmina Vrbovac, Miljenko Jergović, Nenad Šaponja, Petar Arbutina i Marijan Čakarević.

„DNEVNIK MARTE KOEN“ moguće je čitati i u širem kontekstu, već poznatom basarijanskom vidokrugu interesovanja o resagledavanju velikih ideja u istoriji, dok se neki od motiva – rekla je Jasmina Vrbovac – poput ideje da su bolest i zdravlje u istoriji često menjali mesta, čine odveć poznati, kao i istorijski likovi (Niče, Jakob Beme, Frojd, a ponekad zaluta i lik iz prethodnog romana, Parkinson).

„Akcenat je u ovom romanu ipak na ocu psihoanalize Sigmundu Frojdu, koji je predstavljen kao lični analitičar Marte Koen. Jedan od Martinih identiteta preuzeće lik iz poznatog Frojdovog slučaja, pacijentkinja Elfrida K., a poslužiće Basari za obračun sa idejom psihoanalize“, kaže Jasmina Vrbovac.

„DŽON B. MALKOVIČ“: Pripovedajući izvan sistema konvencionalnog poimanja pojavnog, tragajući za granicama metafizičkog, a otkrivajući tekst kao izveštaj o rastakanju kako ličnosti, tako i stvarnosti junaka, Svetislav Basara u romanu Džon B. Malkovič, naoko rimejku prethodnog romana, u seriji životnih mistifikacija, koncentrisano i usrdsređeno vodi svog čitaoca u prostore svekolike stvarnosne sumnje, kaže Nenad Šaponja.

„Pomoću srednjovekovne sholastike i mistike, psihoanalize, modernih strahova i paranoidnih misrifikacija, strategije ljubića i konceprualističkih projekata, te istorije i zaboravljene ideologije roka, ovaj pisac u romanu Džon B. Malkovič ispisuje jednu od svojih najtipičnijih knjiga“.

„USPON I PAD PARKINSONOVE BOLESTI“: Miljenko Jergović za ovaj roman kaže da je „kombinacija male povijesti života i rada D. L. Parkinsona, te njegovih teorijskih i revolucionarnih tekstova, svjedočenja i pripovijesti slavnih i manje slavnih suvremenika, recimo Vladimira Nabokova ili duha poginulog turskog oficira Mehmeta Alija Muratoglua. Već negdje na početku pisac objavljuje svoj prezir prema poštivanju vremenskih u kronoloških zadatosti i zakonitosti“.

„To što se nešto u takozvanoj stvarnosti dogodilo prije nečeg drugog ne znači ništa i ni na koji se način ne odnosi prema istinitosti kauzalnih veza. Ono što se zbilo u budućnosti vrlo često ostavlja posljedice u prošlosti. To je neobično važna pouka za čitatelje ne samo ovoga romana nego i cjelokupnog narativnog, romanesknog Basarinog djela, i ona je među zakonima Basarine naracije“, navodi Jergović.

„SRCE ZEMLJE“: „Svetislav Basara je vrhunski mistifikator, učenik velikog vavilonskog adapta H. L. Borhesa, u ovom romanu oživljava „kiparske dane“ Fridriha Ničea, koji nikada nogom nije kročio na ovo mediteransko ostrvo. Metodom „traganja za izgubljenim rukopisom“ originala, odnosno argentinskog izdanja ovog romana, on – kazao je Petar Arbutina – otvara jednu perspektivu fikcionalizacije, a s pogovorom srpskom izdanju, odnosno storijom o Ničeovoj praunuci, zatvara sasvim drugu perspektivu jer između ove dvije „lokalizacije“ izvornog rukopisa ničeanski brkovi postaju ne samo paradigma „volje za moć“, od čije se harizme neće spasiti ni Josif Visarionovič Staljin, Kemal Ataturk, Vagner, Frojd, Lu Salome… pa čak ni Svetislav Basara, već i ubedljiva parabola o patološkim strastima, večnom obnavljanju i preoblikovanju zla u svetu koje se gasi u utopističkim konceptima svojih „usrećitelja“.

Na kraju, u ovoj ediciji našao se i roman „POČETAK BUNE PROTIV DAHIJA“. Stupivši na tle rezervisano samo za pisce sa najvećim nacionalnim ambicijama, a to je epoha Prvog srpskog  ustanka, Basara je čitaocima podastro svet sa same ivice istorijske stvarnosti, čitluke, čibuke, divanhane, hanume i sahibije, svet kudikamo bliži bajkama iz Hiljadu i jedne noći nego bilo kakvoj realističnoj interpretaciji i prezentaciji… navodi Marjan Čakarević.

„Ono što je u Početku bune protiv dahija bilo različito u odnosu na dotadašnju Basarinu prozu jeste naglašenija linearnost u pripovedanju, kao i metaistorijski komentar na kraju romana, koji prilično jasno razdvaja autora od onoga što je napisano. U osnovi Početku bune protiv dahija jeste povest sastavljena od dva kraća romana, od koji se u prvom romanu prati sudbina Uzun-Gvozdena Avakumovića, u vreme Karađorđa i Miloša, dok je drugim roman u vezi sa istorijom Bajine Bašte i okoline nekoliko godina pred Prvi svetski rat“.

Ove dve celine dopunjuje i zaokružuje kratka, ali ubitačna povest Srbije u poslednje dve decenije, kao neka vrsta istorijske odjavne špice, u kojoj, razumljivo, navodi Čakarević, glavnu ulogu ima poznata ličnost – Čitluk Sahibija, poznat pod imenom Palikuća.

Na predstavljanju je nekoliko puta rečeno da je Svetislav Basara definitivno „srpski klasik“ i da, ukoliko mu neko i spori da je najbolji, niko ne dovodi u pitanje da je najplodniji. Na to je pisac dobacio „skoro kao V. Š.“

Evo nekih Basarinih naslova sa godinom izdanja: Priče u nastajanju (1962), Peking by night (1965), Kinesko pismo (1985), Napuklo ogledalo (1986), Na ivici (1987), Fama o biciklistima (1989), Fenomeni (1989), Na Gralovom tragu (1990), Mongolski bedeker (1992), Tamna strana meseca (1992), De bello civili (1993), Drvo istorije (1995), Ukleta zemlja (1995), Virtuelna kabala (1996), Looney Tunes (1997), Sveta mast (1998), Vučji brlog (1998), Ideologija heliocentrizma (1998), Mašine iluzija (2000), Džon B. Malkovič (2001), Bumerang (2001), Srce zemlje (2004), Fantomski bol (2005), Uspod i pad Parkinsonove bolesti (2006), Izgubljen u samoposluzi (2006), Majmunoopisanije (2008), Dnevnik Marte Koen (2008), Drvo istorije (2008), Nova stradija (2009), Fundamentalizam debiliteta (2009), Eros, giros i Tanatos (2010), Početak bune protiv dahija (2010), Tajna istorija Bajine Bašte (2010), Main Kampf (2011), Dugovečnost (2012), Gnusoba (2013), Tušta i tma (2014), Anđeo atentata (2015), Drugi krug (2015), Očaj od nane (2016), Nova srpska trilogija (2017), Pušeći crvenog bana (2017), Atlas pseudomitologije (2018), Kontraendorfin (2020), Bajakovo.Batrocvi (sa Miljenkom Jergovićem), Rekapitulacija (2023)…

Na predstavljanju su bili pisac i književni kritičar Gojko Tešić, bivši predsednik Vlade Srbije Zoran Živković i nekadašnji visoki funkcioner DS Slobodan Gavrilović.

D. B.