Piše: Nenad Prokić
Kad umre neko ko samim svojim postojanjem obećava neko ispunjenje, ostaje nam samo da se zagledamo u lišće što se njiše na vetru. Od hale Tivoli u Ljubljani 1970, kada smo na crno-belim ekranima jugoslovenskih televizora gledali mekanu ruku prefinjenog krila naše reprezentacije kako osvaja svetsku titulu – do bezbrojnih susreta u njegovom kafiću u Beogradu, gde i danas svraća cela Jugoslavija – uvek sam bio pod utiskom tihe ali snažne energije koju je neprestano emitovao taj smireni, blagorodni prijatelj i gospodin kakve danas nije više mogućno pronaći u našem posrnulom društvu.
I svi njegovi su bili i jesu takvi, Beba i Jovo, Filip i Stefan. Ništa nije slučajno, pa ni činjenica da se naše društvance iz njegove “Galerije”, usprotivljeno svemu što se dogadjalo na ovim prostorima poslednjih tridesetak i više godina, okupljalo baš kod njega.
Draganu je, kad je oženio Bebu, kum bio njegov cimer u sobi na pripremama i takmičenjima slavnog jugoslovenskog košarkaškog tima, fantastični centar reprezentacije i još fantastičniji čovek, Krešimir Ćosić. Kada se Krešo priklonio Mormonima, danas se oni zovu Sveci Poslednjih Dana, pokušao je da i Dragana privoli da pročita neku od knjiga u koje on verovao. Dragan mi je sam priznao da bi on uredno uzeo knjigu, u nju ubacio strip i pravio se kako se udubio u religiozne teme. Krešo bi to prozreo, ali je jedina reakcija bila samo prijateljski smeh.
Kada je Krešimir umro 1995, Dragan je sa BG registarskim tablicama otišao usred krvavog bratobilačkog rata na sahranu u Zagreb. Od prelaza Donji Miholjac sve do Zagreba i susreta sa Petrom Skansijem, Ratom Tvrdićem i svima ostalima, nailazio je samo na poštovanje i stisak ruke. Vratilo se na trenutak jedno nestalo vreme, sećanja, sreća provedenog zajedništva i drugarstva. “Na počasnoj straži sam se poklonio zastavi, jer je Krešo bio službenik hrvatske ambasade u Vašingtonu, ali se nisam prekrstio jer se ne krstim ni ovde”, rekao je Dragan, novinaru i prijatelju Draganu Banjcu (kojem je kasnije bio kum na venčanju) u intervjuu koji mu je za Našu Borbu dao posle povratka iz Zagreba.
Dragan Kapičić je, kao i svi plemeniti ljudi, mislio kako se Jugoslavija morala očuvati. Raspad zemlje mu je teško pao. Znojio se u toj YU majci dvesta puta sa drugovima koji su u sve to ugradili deo svog života. A za Bosnu je govorio kako je ona sinteza svega ispred ostalih delova Jugoslavije i da kao takva mora opstati zajedno.
Dobro proživljen život. U mirisu dobrote. I u stidu od okolnog zla.
Završavajući ovaj tekst, nepitane ću kao koautore potpisati sve (nekog ću zaboraviti pa dugujem piće) koji su rado sedeli u uglu kafića ili u bašti kod Dragana. Uvek je za prvi dan Nove godine i posle povratka iz letnje Budve častio sve koji smo se tu zatekli. Nenametljivo, kakav je i bio celog života.
Dakle, Dragane, ovo ti pišu, dive ti se i vole te (naše društvance nikad nije pravilo razliku izmedju mrtvih i živih):
Filip David, Svetislav Basara, Ibrahim Hadžić, Predrag Čudić, Milan Đorđević, Vasa Anđelić, Predrag Delibašić, Dragoljub Todorović, Zvonko Maković, Viktor Ivančić, Bogdan Bogdanović, Bora Ćosić, Dževad Prekazi, Boris Dežulović, Dragan Banjac, Milorad Bibić Mosor, Vehid Šehić, Bogdan Tanjević, Predrag Koraksić Corax, Edin Krehić, Ivo Josipović, Sead Spahović, Janja Klasinc, Predrag Lucić, Velimir Ilić Petrov, Zdravko Bazdan, Jelena Trpković, Mirjana Miočinović, Lordan Zafranović, Dušan Černe, Radonja Dubljević, Ante Josipović, fra Ivan Šarčević, Nikola Plećaš, Ivo Daneu, Mirko Rožman, Dražen Dalipagić, Rade Maroević, Nikola Radaš, Milan Pašanski, Petar Skansi, Aleksandar Sjekloća, Dragan Velikić, Damir Šolman, Goran Babić, Novica Milić, Vedran Benić, Dževad Sabljaković, Slobodan Pejović, Dragan Markovina, Maljići Škeljzen, Dragiša Vučinić, Srđan Valjarević, Veljko Đurović, Slobodan Stupar, Mimčilo Pazmanj, Dušan Petričić, Dušan Janić, Miljenko Jergović, Bojan Tončić, Saša Stojković Čarli, Zoran Amar, Branka Mihailović, fra Drago Bojić, Sonja Biserko, Zoran Vuletić, Vlado Mareš, Bogdan Tanjević, Vlade Đurović, Luko Brailo, Nenad Subotić, Hatidža Krnjević, Igor Marojević, Olivera Milosavljević, Veljko Radović, Emir Dragulj, Danko Plevnik, Blaž Kotarac, Vesko Ivanović, Dragan Stojković, Simon Petrov, Marija Bogdanović, Milorad Blečić, Mile Lasić, Rajko Grlić, Ante Tomić, Naum Panovski, Vanja Vardijan, Fahri Musliu, Igor Galo, Tafil Musović, Dejan Mihailović, Mileta Prodanović, fra Mile Babić…
