Nakon što je Ivan Videnović, profesor Beogradskog univerziteta izjavio da je opstanak Republike Srpske moguć jedino u okviru Bosne i Hercegovine na njega su usledili napadi državnog vrha i režimskih medija. Najviše se trudila predsednica Skupštine Ana Brnabić, kazao je Videnović na današnjem obraćanju javnosti u Medija centru.
„Napad Ane Brnabić u izjavi za medije 17. juna na mene kao građanina i porfesora Univerziteta zbog javno iznetih stavova koje je novinar Slobodne Bosne naveo kao uvod u intervju objavljen istog dana, citiraću: „To je sramota kakvu, ja mislim, niko do sada nije video, i neka mu je na čast. E sada, kako ti, takvi ljudi, i dalje opstaju na našim fakultetima kao profesori, to je zaista parekselans pitanje za naše fakultete i naše univerzitete. Jer tako nešto ne bi bilo moguće nigde na svetu. Ali nigde na svetu.“
Time je Ana Brnabić povredila ne samo moje lično dostojanstvo uvredama, ne dozvolivši mi da odgovorim na ove optužbe ako je već htela da debatuje, već je uputila i pretnju izbacivanjem sa radnog mesta, ugrozivši tako sa pozicije vlasti moje osnovno ljudsko pravo na rad i zapošljavanje u skladu sa zakonskim kriterijumima koji važe za mesto na kome radim. A oni se ne odnose ni na zabranu javnog delovanja, ni na dopadanje radikalnoj stranci i ruskim agentima koji vladaju Srbijom. Time je, posle nedavnih događaja na novosadskom univerzitetu, proširila polje ugrožavanje autonomije i na beogradski univerzitet, uvodeći ponovo političku podobnost u skladu sa njihovom nacionalističko-klerikalnom ideologijom. Ili u najmanju ruku ćutanje i oportunizam, koji su već uveliko zahvatili univerzitete i naučne ustanove.
Radikalna svita
Ona ovo ne sme da radi. Oni obično kažu, Vučić zna da patetiše tako, da zaboga imaju pravo na odgovor i na mišljenje. Nemaš to pravo. Nemaš pravo da napadaš građanina svoje zemlje zato što za sobom imaš svu silu državnog i medijskog aparata. Zato nemaš. Nismo mi isti i ravnopravni. Možeš da odgovaraš parlamentarnoj opoziciji, ali građanima ne smeš, jer upravljaš njihovim novcem. Ima da ćutiš i trpiš, to je deo tvog posla, a ne da se obrušavaš na pojedince. Ni ona na mene ni Aleksandar Vućić na Čedomira Stojkovića. Oni, na ovaj način, pozivaju svoje vernike i sledbenike na slobodan obračun sa građanima koji im nisu po volji kao što su pozivali na obračun s Muslimanima. Oni su generator nasilja koje je metastaziralo u ovom društvu. Aleksandar Vučić i njegova radikalna svita. Ako se nešto desi meni ili nekom mom, ako ga slučajno udari auto ili pogodi loptasta munja po vedrom danu (Marlon Brando, Kum), Ana Brnabić će biti odgovorna. I odgovaraće, rekao je Videnović i nastavio.
I na kraju, zašto bilo koji građanin, i u ovom slučaju profesor univerziteta, ne bi mogao da ima mišljenje o poliitčkim događajima u drugoj državi? Ti palančari iz radikalne stranke često znaju da kažu „svuda u svetu“ ili „nigde u svetu“. O svetu o kome ništa ne znaju. Naravno da svuda u svetu svako ima pravo da komentariše političke događaje i u svojim i u drugim državama. Tresu se univerziteti zbog Gaze i Ukrajine. Ko to nema to pravo? Možda nemaju to pravo na neakreditovanom Univerzitetu Severne šume u Mičigenu.
Sličnost sa NDH
Neka neko javi Dodiku da Republika Srpska postoji samo u okviru BiH i samo po Dejtonu. Nezavisna država Srpska ne može postojati na ovoj teritoriji i u ovom etničkom sastavu, jer je plod etničkog čišćenja i genocida. Biće rasparčana i podeljena kao i prethodne genocidne države.
Da vam bude jasnije: Nezavisna Država Srpska – NDS, je duhovna i moralna naslednica NDH. Po imenu, načinu nastanka, progonu nesrba, zvaničnim politikama, preovlađujućim moralnim vrednostima, klerikalizmu i ponašanju najviših državnih funkcionera. Nastane li, proći će kao i NDH.
Dakle, oba stava se odnose na situaciju koja nastaje AKO bi se RS odlučila na otcepljenje od BiH. Tada bi se neminovno u međunarodnim krugovima pokrenulo pitanje načina njenog nastanka i završila bi rasparčana i podeljena kao i prethodne genocidne države. Jer Republika Srpska nastala 9. januara 1992. godine jeste genocidna država. Narod nije i ne može biti genocidan, o tome smo puno govorili kada je usvajana poslednja rezolucija UN, ali država – može. I bile su genocidne države. I raspadale su se. I Austro-Ugarska monarhija, i nacistička Nemačka, i NDH.
Čitav vrh države RS je osuđen za genocid, doneta je rezolucija Generalne skupštine UN o genocidu u Srebrenici. Shodno tome, ta država je po karakteru bila genocidna i nikakva njena naslednica ne može postojati nezavisno van BiH. Da ne bi bila uništena i rasparčana, RS je spašena Dejtonskim sporazumom. To im stalno govori amerčka ambasada u Sarajevu, a ja pokšavam da im objasnim i zašto.
Ako žele da sačuvaju RS, njeni građani to mogu samo u okviru BiH i samo jasnim distanciranjem od države Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Neka uzmu za dan „rođenja“ nove RS 14. decembar, dan kada je 1995. godine potpisan Dejtonski sporazum u Parizu. Time bi poslali jasnu poruku da žele novu i drugačiju RS od one koju su im ostavili Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Tako se čuva i spašava Republika Srpska unutar BiH i to je ono za šta se ova nova, duboko patriotska politička paradigma, zalaže. Aleksandar Vučić i Milorad Dodik ih lažu, zavaravaju i vode direktno u propast, rekao je na kraju profesor Videnović.
Vuletić: Zašto ćuti opozicija!
Predsednik Građanskog demokratskog foruma (GDF) Zoran Vuletić je istakao da se radi o „hajci i zabrani političkog stava i ignorisanju i zabrani političkog delovanja“. On kaže da ništa nije očekivao od Vojislava Šešelja, Aleksandra Vučića, Ivice Dačića, Tomislava Nikolića i Vojislava Koštunice, zanima ga šta „nazovi opozicija“ misli o Svesrpskom saboru. Gde su ti ljudi, pita Vuletić. „Zašto guraju glavu u pesak!“
„Deca nam odlaze iz zemlje, ostaće prazna a oni i dalje razmišljaju u (tuđim) teritorijama. Nisu problem Ana Brnabić i Aleksandar Vučić već srpska opozicija koja se ne izjašnjava ni o kom bitnom pitanju u zemlji. „Posle Dinka Gruhonjića, koji se ne bavi politikom ali su njegovi stavovi odavno poznati, sada je na redu profesor Ivan Videnović, najviše zbog toga što je na decembarskim izborima bio jedan od lidera na listi ‘Srbija na Zapadu'“.
Vuletić je kritikovao i medije „koji šire opozicioni stav“, navodeći dnevni list Danas, N1 i Novu S televiziju i dodao da on želi da se ogradi od „zločinačke politike koja je vođena u ovoj zemlji, kakva se i danas vodi“. Na političarima je da se ograde od takve, zločinačke politike, istakao je Vuletić i podsetio da srpska opozicija nema stava ni o Poglavlju 35 u kojem je francusko-nemački plan za rešenje problema Kosova i da je predsednik Srbije oživeo Rio Tinto „kako bi opljačkao milijarde za EKSPO“.
Stojković: Dodik i Vučić lažu građane
Advokat Čedomir Stojković napominje da je Dejtonski mirovni sporazum „uspostavio težak balans “ između zaraćenih strana, uz mnogo kompromisa. „Svako naruđavanje takvog balansa danas – vodio bi u novi sukob! Secesija Republike Srpske direktno vodi u rat(!)“, kaže Stojković i problem vidi u tome što državno rukovodstvo Srbije ali i rukovodstvo Republike Srpske „kriju ovu istinu od svojih građana.
„Proglašenje nezavisnosti RS vodi u sukob i na front gde ćete vi i vaša deca gubiti glave, to treba reći građanima Srbije i RS. Milorad Dodik i Aleksandar Vučić lažu građane na isti način kao što ih je lagao Slobodan Milošević!“, upozorio je Stojković.
Slobodna reč je važna, ona treba da upozori javnost na opasnost koja joj se sprema. I upravo to je rekao profesor Videnović, kaže Stojković i dodaje da je samo jedan završetak u ovom sukobu – kraj Republike Srpske. Ozbiljni političari imaju dužnost da to kažu, a politički banditi žele da tu istinu sakriju. „Normalni političari bi pohvalili Videnovića jer im je dužnost da okupe ‘neistomisleće’ i predsednica Skupštine bi trebalo da vodi računa o građanima, a ne da zahteva da se preispita pozicija profesora Videnovića zbog njegovog političkog stava. I Milošević je čistio Univerzitet od takvih slobodnomislećih profesora, isto je i Hitler radio sa Jevrejima. Tri decenije kasnije predednica parlamenta pokazuje da je na istoj poziciji kao Milošević krajem osamdesetih. Sada je u organizaciji jedne i po države organizovan Svesrpski sabor, ali za razliku od Miloševićevih poruka sa Gazimestana on to nije stavljao i pred poslanike u Skupštinu.
Profesor Videnović je na to upozorio i odmah su usledili neverovatni napadi od strane države, rekao je Stojković i poručio građanima da ne zaborave da su se oko Dejtonskog mirovnog sporazuma usaglasile „strane“ i da se može menjati samo onako kako je i nastao.
Dragan Banjac
