Srbija je još pre četiri-pet godina počela da menja svoju budućnost, što se posebno videlo pre dve i po godine, skoro od početka ruske agresije na Ukrajinu, kada je Srbija uz Belorusiju bila jedina zemlja koja je podržala tu agresiju…
Komentarišući posetu kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji, Vuletić kaže da ćemo „kreditne aranžmane sa Kinom“ u skorijoj budućnosti „početi skupo da plaćamo“. Sve to se dogovara „u četiri oka“, ističe Vuletić i dodaje da Srbija Kini služi kao „trbuh Evrope“.
„Srbija ne razume vreme i svet u kome živi. U ovom slučaju su se poklopili interesi kineske države i njoj je idealan odnos srpske države sa Evropskom unijom, što znači da večno ostane na evropskom putu, to je najbolji interes Kine i ljudi koji su sada na vlasti u Srbiji.“
Predsednik Građanskog demokratskog foruma je ubeđen da je EU „shvatila sa kim ima posla“ i da je ovo maksimum srpskog društva kada je u pitanju proces pridruživanju i normalizacije odnosa. On akcentuje da iu srpska opozicija „ima veliku obavezu u srpskom političkom sistemu“. Pojašnjavajući svoj stav, Vuletić kaže da je posle prošlogodišnjih izbora srpska opozicija dobila na značaju kod EU (govorim o Srbiji protiv nasilja), što se ogleda u obavezi da dođe do novih izbora za Beograd. To je zbog pritiska Unije i zbog unutrašnjih pritisaka iz opozicije.
„Opozicija je dobila priliku da na nekoliko panela, pre svega u Evropskom parlamentu i kroz kontakte u Evropskoj komisiji, pa i kroz mogućnosti da se obrati u nemačkom Bundestagu, predstavi i svoj politički stav a ne samo da opisuje stanje u Srbiji i na koji način je Aleksandar Vučić manipulisao izbore 17. decembra prošle godine. Opozicija je prokockala i propustila tu šansu i EU je očekivala mnogo više od onoga što su oni tamo rekli“.
Oni tamo nisu rekli ni reč o sankcijama Rusiji i terorističkom aktu u Banjskoj „kada je Milan Radojičić naviodno bez znanja države organizovao pobunu“. Naša opozicija, navodi Vuletić, nije se ni jednom rečju osvrnula na te dve rezolucije koje su važne, možda i važnije od ove kojoj su se nadali. ‘Evropljani’ nisu dobili dovoljno argumenana od naše opozicije, da želi na jedan sveobuhvatniji i ozbiljniji politički način da priđe EU i otuda me ne čudi ublažavanje pritiska Evrope na Aleksandra Vučića i SNS režim“.
Vuletić je citirao poznatog advokata Seada Spahovića koji je u jednom skorašnjem intervjuu rekao da je tačno da se Srbija naoružava ali da nema ljude i da je izgubila sve ratove i da je jasno svim političarima, kako Aleksandru Vučiću, Milošu Vučeviću i Vojislavu Šešelju, tako je jasno i Draganu Đilasu i Miroslavu Aleksiću i Radomiru Lazoviću i Nebojši Zelenoviću da je Srbija u ratu 1999. izgubila Kosovo i da je to trajna činjenica. Dvadeset godina imamo pregovore o sukcesiji i slobodno ću reći da imamo političke hulje na obe strane koje lažu i manipulišu pre svega srpski narod kako bi ga ostavili u ulozi taoca na severu Kosova.
„Pošto je Srpska pravoslavna crkva veliki akter u našoj politici, oni – zloupotrebljavajući veru – prelaze u Crnu Goru i u Bosnu i Hercegovinu i tamo se ne bave verskim pitanjima niti promovišu toleranciju, ljubav niti univerzalne vrednosti koje bi bile primerene nekoj verskoj organizaciji i oni nisu zbog toga popularni u Srbiji nego zato što su nosioci ultranacionalističke ideologije i udarna su pesnica Srbije još iz devedesetih godina a ovo danas je samo prilagođeno novom vremenu“, zaključuje Vuletić.
M. Markov
