Zašto usvajanje Rezolucije o Srebrenici smeta srbijanskim vlastima, upitan je tokom gostovanja na Hayat TV predsednik Građanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić.
“Radi se o istim ljudima koji su bili jako ozbiljni akteri politike 90-ih godina u Srbiji koja je uništila bivšu zajedničku državu i čija je posledica, između ostalog, i presuda na više sudova i Haškog tribunala – g e n o c i d i oni su spremni na sve kako bi odbranili te svoje ‘rane radove’ kako bi nastavili sa vođenjem neke slične politike samo prilagođene novom vremenu i novim okolnostima. To su kosturi koji ispadaju iz Miloševićevih (Slobodan) ormara politike 90-ih godina svako malo i dok se srpski narod pre svega ne bude suočio sa tim porazima a kad to kažem mislim na moralni, politički i vojni poraz koje su srpska politika i Srbija doživele sa koncem devedesetih godina i do tada ćemo da tumaramo”.
Srpska politička elita koja je danas na vlasti i poslednjih desetak godina, kaže Vuletić, nije im padalo na pamet da nešto tako urade ali moram da dodam da lično ništa nisam ni očekivao od Aleksandra Vučića, Ivice Dačića, Tomislava Nikolića i sve koji su 2012. zaseli na vlasti, ali sam očekivao od političara koji su nakon Petog oktobra došli na vlast da naprave radikalan otklon od te politike, da se suoči srpski narod sa zločinom i politikom koja nas je dovela ovde gde jesmo. Međutim, Vojislav Koštunica i Boris Tadić nisu imali volje i mogu samo da konstatujem da je to tužna slika vlastodržaca Srbije u kontinuitetu poslednjih trideset godina, sa izuzetkom Zorana Đinšića koji je stradao u tragičnom političkom atentatu (zbog toga je i stradao) i on je bio svestan šta Srbija treba da uradi. On je napravio prvi korak, njegova vlada je predala Haškom tribunalu Slobodana MIloševića i to je bila najbolje pružena ruka građanima Bosne i Hercegvine, Bošnjacima i svim ostalim ljudima dobre namere i dobre volje. Nažalost, nakon atentata (12. marta 2003) do danas mi imamo kontinuitet Miloševićeve politike ili, da budem precizniji, odbrane Miloševićeve politike 90-ih samo su različiti pojavni oblici a danas doživljavamo neku vrstu kulminacije sa objašnjavanjem šta znači eventualno usvajanje Rezolucije UN u vezi sa presuđenim genocidom u Srebrenici.
“Aleksandar Vučić uvek misli na svoju politiku iz devedesetih, srpski narod predstavlja kao štit, krije se kukavički, i on i Aleksandar Vulin, i Milorad Dodik i svi oni koji na takav način komentarišu inicijativu UN. To su političke kukavice koje nemaju hrabrosti da se suoče sa istinom. Danas plašiti Srbe nakon trideset godina od tih događaja, ne mogu da nađem izraz, to je tolika nemoć Srbije i nerazumevanje sveta i vremena u kome živimo da je to nemoguće definisati na neki racionalan način”.
Vuletić je mišljenja da je krajnje vreme da se osveste pre svega Srbi. “Ovo što govorim ne razume najveći broj mojih sugrađana jer ne možemo da dođemo do iole nekog prostora kako bismo objasnili građanima šta je zaista niihov interes. Ljudi u Srbiji se drže konzervirani, u nekom ekspres loncu, u beznađu i neznanju.
Vuletić naglašava da ne postoje genicidni narodi, “niti je ikada iko jednim postupkom, presudom, inicijativom, jednom izjavom, ni od zvaničnika BiH ni iz međunarodne zajednice da su implicirali da je srpski narod – genicidan narod.
Predsednik GDF ističe da ni Radovan Karadžić ni Ratko mladićnisu dobili mandat da za nekoliko dana pobiju više od osam hiljada ljudi…
Više u video prilogu Hayat TV.
D. B.
Sve je to lepo rečeno. Ali, zašto Gruhonjić strepi za život jer su mu izmontirali nešto što nije rekao a Vuletić može bez bojazni da kaže ovakve stvari? Mnogo mi je sve to sumnjivo.