Pre nekoliko dana u poštanskom sandučetu našao sam reklamni letak kojim izdavači – Vojni etnohigijenski zavod i Izdavačko preduzeće »Srpsko biće« d.d. – nude pretplatu na knjigu pod naslovom Čista Srbija. Novi eugenetički praktikum. Budući da je, po mom mišljenju, reč o dokumentu koji, doduše uprošćeno i s preterivanjem osvetljava osnovnu ideju od koje polaze sadašnji graditelji srpskih država i srpskog društva, dakle, ideju o etničkoj higijeni, dozvolite mi da vam ovaj reklamni letak pročitam. Neka skretanje pažnje na njega bude moj prilog razmišljanju o Drugoj Srbiji.
»Poštovani čitaoci,
braćo i sestre Srbi,
U ovo vreme kad svaki Srbin i Srpkinja dostojni tog svetog imena, u selima i gradovima, među susedima, na radnom mestu i u porodici, vode odlučujuću bitku za svoj etnički i verski identitet, za očuvanje svog životnog prostora i istorijskog bića, nudimo vam jedinstvenu priliku da na jednom mestu, u jednoj knjizi dobijete najvažnija objašnjenja, savete i praktična uputstva o ciljevima i sredstvima te bitke, to jest o srpskoj etničkoj higijeni. Obnovljena u nas u vreme silnog stremljenja narodnih masa ka nacionalnom pročišćenju i uposebljenju, nauka o ranoj i etničkoj higijeni, eugenetika, danas je u srećnoj prilici da svoje prve plodove stavi u službu rasplamsale borbe za praiskonsku, neokaljanu srpsku krv, za neprolazno, svetosavsko biće našeg naroda. Naše kapitalno izdanje Čista Srbija prvi je sistematski pregled savremenih dostignuća ove nauke od prvorazrednog nacionalnog interesa.
Autori ove nezaobilazne knjige su naši istaknuti etnogenetičari, etnopatolozi, kranolozi, antropogeografi, migracionisti, mineri, avijatičari i artiljerci, a svojim stručnim recenzijama Čistu Srbiju vam preporučuju: akademik Milutin Adžipanić, vladika vukovarsko-bijeljinski Mirko Barkan i general higijene Amfilohije Crnčević, upravnik Vojnog etnohigijenskog zavoda.
Budući da se borba za očuvanje i učvršćenje etničkog jedinstva i čistoće srpskog naroda odvija svakog trenutka i na svakom mestu, Čista Srbija je namenjena svakom iskrenom srpskom rodoljubu, ma ko i ma gde on bio. Ona će pomoći borcu na frontu, đaku u školskoj klupi, seljaku na njivi, mužu i ženi u kući, da lakše razlikuje svoje od tuđinskog, domaće od uvezenog, izvorno od pokvarenog, krst od nekrsta, čisto od pomešanog, pravi narodni interes od lažnih vrednosti takozvane evropske kosmopolitske demokratije.
Braćo i sestre Srbi,
Čista Srbija vam nudi naučnu istinu o neprolaznoj vrednosti nacionalne i etničke higijene, a pre svega, pomaže vam da se u svakoj prilici postavite na etnički ispravan način, da praktično sledite i primenjujete dostignuća ove nacionalne nauke. Nameru da vas upozna sa teorijskom eugenetikom, ali i sa njenom primenom na frontu i u pozadini, pokazuju sadržaj Čiste Srbije.
Prvi deo: Rat za rod, istorijski uvod
1. Od narodne institucije do naučnih saznanja o higijeni rase i etnosa. – Pseudonaučna kritika eugenetike i današnji uspon ove nauke u nas. – Rat kao prirodno stanje zdravog društva. – Marinetijeva misao o ratu kao »jedinoj higijeni sveta«.
2. Etnički identitet Srba, između urođenih i stečenih osobina. – Krv, tle i biće. – Etnomedicinska kritika metafizike beskrvnog bića. – Osnovna postavka eugenetičke tanatologije: rodno tle se obeležava grobom, nacionalno biće se rađa u krvi.
3. Problemi etničke identifikacije u praksi: kako se međusobno prepoznati u etnički nečistoj sredini. – Srpski fizikum: stas, korak, pogled, miris. – Otelovljenja i prikazanja srpskog bića. – Vođa bića i biće vođe.
Drugi deo: Etnička higijena u pozadini
1. Rat, sredstvo ili cilj eugenetičkog pregnuća? – Naučni pojam pozadine, suprotstavljen varljivom pojmu mira. – Pozadina i peta kolona. – Prepoznavanje stranca, etničkog tuđinca, mešanca i inovernika na ulici, na radnom mestu i u domu. – Nova etnohigijenska tehnologija: elektronski ksenodetektor i ručni etnomer. – Postupci koji se preporučuju u opštenju sa nesrbima.
2. Etnička kultura i borba za njenu afirmaciju. – Srpsko pismo; problemi leksike i sintakse; tuđice. – Kosmopolitski, pornografski, demokratski i drugi dekadentni motivi u nacionalnoj književnosti. – Humanistički i higijenski smisao čistki među novinarima i kulturnim radnicima.
3. Eugenetika u domu i školi. – Kopile, stvor bez bića. – Etnogenitalni test za izbor seksualnog partnera. – Ljubav sa strancem, varka prirode ili ideološka zabluda? – Sida kao pošast međuetničkog seksa. – Traume đaka u etnički mešovitim školama. – Kako sprečiti nekontrolisano entičko mešanje omladine van doma i škole?
Treći deo: Etnička higijena na frontu
1. Etnohigijenski imperativ održavanja ratnog stanja i postojanja stalnog ratišta. – Štetnost pregovora i primirja za mentalnu higijenu boraca. – Opasnost od kontaminacije u slučaju ostavljanja zarobljenika u životu.
2. Stvaranje etnički čistih teritorija ratnim sredstvima. Exterminatio sine qua non i vidovi eksterminacije: istrebljenje, kloniranje, progon, pokrštavanje. – Nova eugenetička politika migracija: sabiranje i rasejavanje. – Metodi etničke podele privrednih i kulturnih objekata u mešovitim urbanim naseljima.
3. Kosmopolitski i liberalni mit o civilizaciji grada. – Grad kao etnohigijenski problem, izvor epidemija, leglo nezdravih etničkih mešanja, raj bezbožništva i poroka. – Sarajevo i Mostar: Sodoma i Gomora srpstva. – Vukovarizacija gradskih aglomeracija bez moralističkih kompleksa; njena sredstva: miniranje, bombardovanje, izgladnjivanje, etničko čišćenje terena, razbijanje na manje, etnički čiste delove.«
Slede podaci o obimu, formatu, povezu, broju strana i ilustracija i o uslovima pretplate. Tu je i narudžbenica. Prelomljen na četiri strane formata A 5, ovaj reklamni letak završava se posebno istaknutim citatima iz klasične i moderne eugenetičke literature. Vredi i njih ovde pročitati:
»Slavićemo rat – jedinu higijenu sveta, militarizam, patriotizam, destruktivni gest donosilaca slobode, lepe ideje za koje vredi umreti i prezir prema ženi« (Marineti, Futuristički manifest, 1909).
»Probuđeni srpski etnos kroz puščanu paljbu i minobacačku tutnjavu izgrađuje svoje nacionalno biće« (Veljko Stambolija, Srpski glas, 4. oktobra 1991). »Evo opet na delu one zaboravljene, tajanstvene misli koja narod definiše kao zajednicu u večnosti svih mrtvih, živih i još nerođenih nerasceljivo vezanih misterijom krvi, neprocenjivom dogmom vere i tradicije i jedinstvom Kulture!« (Dragoslav Bokan, Nove ideje, decembar 1991).
»Mrzimo i braću i sestre, jer ne znamo ko nam je od njih uistinu rod, a ko tuđinac, kao kukavičije jaje podmetnut u ogubano gnezdo, jer porodice naše davno već nisu porodice nego kotilište kopiladi« (Dragomir Matić, NIN, 6. marta 1992).
»Narodi koji prestanu da čuvaju čistoću svoje rase samim tim odustaju od jedinstva svoje duše« (Adolf Hitler, Moja borba, 1924).
Pošto ste čuli šta u ovom reklamnom letku za knjigu Čista Srbija stoji, mislim da
nema potrebe da vas uveravam da je reč o izuzetno važnoj i ozbiljnoj ponudi.
Druga Srbija – deset gdina posle 1992 – 2002
