Svetislav Basara
U zakasneloj pameti stečenoj rđavim iskustvima iz perioda 5.10. 2000 – 12. 3. 2003, moja neznatnost se odavno više ne pita: ko je na histeričnoj političkoj sceni novi Milošević, nego – ko je novi Koštunica. Kao što svi znaju – iako se, osim vrabaca, manje-više svi prave ludi – metak u leđa Đinđiću i njegovom projektu dovršavanja države Srbije nije ispaljen iz Miloševićevog, nego iz Koštuničinog mutlaka.
I vrapci znaju, svi znaju – zna i Visoko Mesto – da je kolektivizam u bilo kojoj (i čijoj) alotropskoj modifikaciji teška muka moje neznatnosti, pak su u tom smislu od pre nekog vremena utihnule i opozicione dubare da navraćaju vodu na Visoku Vodenicu. Valjda su i majke opozicione invencije dokonale da lansirajući takve dubare, ispadaju gluplje nego što jesu.
To smo, dakle, apsolvirali. Idemo dalje. Bubrezi koje Visoko Mesto uvaljuje srpskom narodu i senatu imaju mnogo mana, ali su nedvojbeni bubrezi, what you see is what you get. Bubrezi, međutim, koje mainstream opozicioni lideri – sve Koštunica pod B do Koštunice pod C – pokušavaju da uvale nisu bubrezi, nego muda. Što ćemo dokazati u mini-serijalu koji sledi.
Lepo je Bizmark rekao: Sačuvaj me bože od prijatelja, s neprijateljima ću lako. U tom smislu mojim pajtašima iz GDF neprestano govorim sledeće misli velikih kuhinjskih ljudi: Visoko Mesto jeste naš zakleti ideološki protivnik, ali je taj protivnik na svom ideološkom mestu – da ne kažem baš svoj na svome – dočim je mainstrem opozicija bez ikakve ideologije NA NAŠEM MESTU.
Ideologija je preterano mistifikovana. To je u suštini uvid u stanje stvari i iznalaženje načina da se stanje stvari promeni u skladu sa sopstvenim pogledima na društvo. Koliko vidim – a držim da dobro vidim – novokoštunice (raznih boja) bi da promene samo Vučića i ništa drugo, da pritom dupetom ne mrdnu.
Moj omiljeni književni junak Ostap Ibrahimovič Bender je imao različite hohštaplerske ideje pa je na osnovu njih trošio tuđi benzin, novokuštunice, iako su listom politički hohštapleri, nemaju nikakve ideje, a spremni su da troše tuđe benzine. Što će im – zahvaljujući sveopštoj tupoumnosti i srozavanju svih kriterijuma – u jednom momentu i poći za rukom. Uz napomenu da je kolektivnu tupoumnost i srozavanje svih kriterijuma sproveo Koštunica uz sasluživanje JexS-a Tadića.
U posttadićevskoj epohi tupoumnost je, fakat, žestoko uznapredovala a kriterijumi su dodatno srozani, ali to je tome tako: Kad se stvari ne popravljaju, po prirodi stvari se sve više kvare.
Prelazimo na meritum stvari. Ogromno se ibretenije podiglo oko esenesovskih patrola koje idu po kućama i pitaju „hoćete li glasati za Vučića“, visokih kol-centara i (nešto nižih) dnevnica za pozivare. To bi ibretenije, pretpostavljam, trebalo da razotkrije dubinu režimske podlosti, ali svima koji nisu žrtve novokoštunica samo razotkriva nemanje pojma o politici.
Kućne patrole, kol-centri, dnevnice, sve su to stvari koje su najnormalnije i u najuzornijim demokratijama. Prekardaših. Nastavak u sutrašnjem broju.
Kurir, famozno, 4. decembra 2023.
