Dario Rosi
Juče je bio jedan običan petak, šućmurast i kišan. Kiran oluja koja je mlatila Evropom, nas je samo okrznula kao da je htela da naglasi nepripadanje. Bar da je bio 13.pa da nas je porajcao po sujeverju. Ni to, ćorak obični petak.
Ček, ček 3.novembar pa to je šest meseci od stratišta u Ribnikaru. Da ali nije bitno, kako je nekad umeo da kaže Mlakar u Kviskoteci. Nije bitno državi čija ministarka juče izjavi, retorikom i senzibilitetom pripadnika pajser brigade Novaka Nedića, kako treba da ispoštujemo ožalošćene pa ćemo onda odgovarati na pitanja.
Državi koja je za šest meseci pomagala deci muzikoterapeutkinjom monstrumom; pomagala roditeljima dr Milicom Pejović iz Palmotićeve od koje su ovi pobegli zgranuti izostankom elementarne empatije; koja niti je napravila mauzolej, niti školu vratila u funkciju; koja preventivu sagledava kroz policajce kursiste na kapijama škola…
Nije bitno SPC koja je za pomen u crkvi Sv. Marka delegirala episkopa lipljanskog i vojnog Dositeja, jer je Patrijarh valjda zauzet. A bio je slobodan onomad da krsti male Đokoviće u Ostrogu, male Vuline i malu Balaševićku unuku panonskog trubadura i ćerku zilota. I što je najstrašnije nije bitno ni drugim roditeljima, jer se sve češće u takvim viber grupama zacrni pitanje „dokle više o toj mrtvoj deci“.
U petak se streljanih anđela nije setio ni Najveći. Umesto nad decom žalio je i balio nad svojim ocem, onim koji ga je poslao kod zemljaka Šešelja da ovaj od njega napravi čoveka. I naglasio da je napad na Anđelka napad na sve porodice u Srbiji, te izreku „l’etat, c’est moi“ dopunio sa „le père de l’État est Anđelko de Čipuljić“.
U petak je i Vulin dao ostavku – o kako to časno zvuči. Mrski neprijatelj je tražio njegovu glavu i on ju je zarad Srbije stavio na panj. Kako je i mladi Terzić u zatvoru, očigledno smo obaveštajno obezglavljeni. Ostaje nam samo nada da se u BIA među ruskim, američkim, engleskim, kineskim i francuskim ljudima nalazi i neki srpski čovek.
U petak je Boris Tadić pustio suzu, tvrdu mušku ali nekako lepuškasto mudru, što mu Miki Aleksić ote ljude iz stranke. Ali osta tvrda srca glede Kene na SNS listi, još jednog bliskog saradnika koji otplovi putem Suzi, Krla, Kojića i drugih. Možda mu neko od preostalih 12 članova i kaže – mačak nije samo do njih i do tebe je.
U petak su SNS i SPS isukali izborne liste. Sve ovo već predugo traje i sve je već viđeno da bi nas neko ime posebno zgrozilo, sve čovek do čoveka, sve ljudskost do ljudskosti, sve karakter do karaktera – što reče Milovan mučenik iz Lučana. Priznajem da me je ipak malo žacnuo onoliki broj košarkaša, spram usamljene Džajine ćerke.
U petak kako čujem eUprava omogući promenu prebivališta klikom, bez odlaska u policiju. Opozicija bi morala novoupisane obavestiti šta znači persona non grata, kako se jednoga dana ne bi iznenadili na graničnom prelazu.
Ovo pišem u subotu četvrtog, na šest meseci od streljanja u Duboni i Orašju, a kojih se tek neće setiti. Zato što nisu Vračar historical i zato što jesu vezani za stranku, vojsku i zadrugu, za svetinje.
Upravo čujem da su i radikali praćaknuli listu. Dakle tu su Aca i Ivica, Toma povučen iz penzije, mali Marko u vr’ liste, Šešelj i sin… sve isto kao pre 33 godine, kao pre tačno 1716 petaka. Trebalo bi valjda da se osećam mlađe, ali jedino što u nas ne stari je zlo.
