Svetislav Basara
Koliko ste puta u vašim životima čuli otrcanu frazu „posle ovog (ili onoga) pičvajza više ništa neće biti isto“ i koliko vam je puta – kad biste čuli tu frazetinu – strepnja postajala veća od nade.
Retki su, međutim, pičvajzi posle kojih ništa ne bude isto kao pre. Jedan od takvih je (pomalo zaboravljeni) napad na Svetski trgovinski centar od 11. septembra, koji je označio početak globalne dominacije MALIH SILA, tj. raznoraznih terorističkih organizacija i grupa (svih boja). Uzmimo primer napada od 11. septembra. U pripremi, organizaciji i izvedbi udara na Kule bliznakinje nije moglo učestvovati više od pedesetak ljudi – da ih je bilo više, bili bi „provaljeni“ – svejedno, tih pedesetak ljudi je preokrenulo svetsku istoriju i život otprilike koliko Napoleonovi ratovi.
Taj 11. septembar je pokrenuo čitavu seriju ratova, a najveća svetska vojna sila Amerika je sa svim svojim basnoslovnim ljudskim i materijalnim resursima deset godina vijala po svetu jednog jedinog čoveka, Bin Ladena, i njegovih tridesetak jataka; da ih je bilo više, Bin Ladenu bi pre smrsila konce.
Slično se može reći i za nedavni pičvajz u Izraelu, regionalnoj velikoj sili koju je iz temelja uzdrmalo nekoliko hiljada hamasovaca, doduše uz pomoć prijateljskih osrednjih sila iz regiona, ali i šire. Rat u Ukrajini je prekonoć odgurnut u drugi, a pičvajz u Banjskoj u deseti plan. Svet se novim jadom zabavio. Cinik bi rekao – i tek će se zabaviti. Sigurno će to eskalirati.
Kao u slučaju 11. septembra – ali na nešto većoj skali – ogromna izraelska vojna sila će mesecima, ako ne i godinama, vijati nekoliko hiljada Hamasovih terorista – nisam ja BBC pa da ih zovem „militanti“ – što će za rezultat imati basnoslovan broj civilnih žrtava i na izraelskoj i na palestinskoj strani.
Dok je Amerika ganjala Bin Ladena, ponekad sam mislio kako li će građanstvo velikih (i srednjih sila) svojim državama poverovati da će vlasti savatati nekog lokalnog razbojnika ako nije u stanju da savata jednog jedinog Bin Ladena, koji je i sam u suštini bio razbojnik s religioznom misijom.
Naivna su očekivanja da će se Izrael ustručavati da sravni sa zemljom Pojas Gaze i da što pobije, što protera sve Palestince s te teritorije. Na drugoj strani, Hamas bi, kad bi mogao – i ako bi mu neko pripomogao – isto to uradio s Izraelom.
Stepen nesnošljivosti bilo kakvog suživota, nespremnost na bilo koji kompromis – i uzroci pičvajza sežu u starozavetna vremena – nemerljivo je veći od ostalih nesnošljivosti u svetu, uključujući albansko-srpsku. Gotovo izvesno prolongiranje izraelsko-palestinskog sukoba biće snažan vetar u leđa ostalim belosvetskim nesnošljivostima i pičvajzima koji će posledično izbijati.
Katastrofe koje će lančanom reakcijom izazivati druge katastrofe mic po mic će dovesti ovaj čemerni svet do famozne konvergencije katastrofa, o kojoj je pisao Pol Virilo, i preokrenuti poredak stvari u kome su se katastrofe događala unutar realnosti u katastrofu same realnosti koja je već na ivici katastrofe.
Od danas sam na neiskorišćenom sedmodnevnom odmoru. Vidimo se ponovo 23. oktobra.
Ako nas ne proguta katastrofa.
Kurir, 14. oktobra 2023.
