Svetislav Basara
Objasnio je lično smenjeni Ljušić, ekstremno višepartijska ličnost, od pre izvesnog vremena i kolumnista Danasa, u kome je i publicirao raskrinkavanje Jelene Trivan, moje neznatnosti i Jeleninog N. N. „prijatelja sa juga otečestva“. (Ime i prezime poznati organima manije gonjenja.)
Nakon što je Ljušić, čovek koji će ući u Ginisovu knjigu rekorda kao član svih registrovanih političkih stranaka u Srbiji, Jeleni Trivan nabio na nos da je najpre bila „žuta“, da bi posle postala „napredna“, podigao je optužnicu protiv moje neznatnosti. „Prvi pokušaj smene hroničara“ – piše hronični istoričar – „bio je od strane žute inteligencije predvođene poznatim kolumnistom Danasa“. (Famozno je tada izlazilo u Danasu.)
Pre nego što pređemo na meritum Ljušićevih bulažnjenja, reći ću da bi moja neznatnost – da je samo bila u prilici – ne samo promptno smenila Ljušića sa položaja direktora „Službenog glasnika“ nego bi to učinila govnjivom motkom iz prostog razloga što je Ljušić – koji članstvo u strankama naplaćuje direktorskim položajem u nekoj izdavačkoj kući – javna opasnost za kulturu, a osnovano sumnjam i da je radioaktivan.
„Predsednik je“ – glagolji nadalje Ljušić – „njihovu molbu primio k znanju“. U toj stvari ima zrnce istorijske istine. Naime, uoči razgovora na nekom televizoru – u kome je učestvovao i pokojni Lazanski – Vučić me je pitao, citiram: „Je li tačno ono što pišete o Ljušiću u kolumnama? Delimično je tačno, odgovorio sam, kažem „delimično“ jer znam samo delić.
Da me je Vučić pitao da li da smeni Ljušića, bez razmišljanja bih rekao: „Momentalno smenjujte, i to govnjivom motkom“. Budući, međutim, da Vučić raspolaže sopstvenom kadrovskom i obaveštajnom službom, nije me to pitao, ali je nedugo potom Ljušića smenio. Što je Ljušiću vrlo teško palo. Evo i zašto, što rekla žutara Blic. Ima, naime, pronicljivaca koji su primetili da izdavačke kuće kojima Ljušić direktoriše (i koje teroriše) nakon njegovog odlaska postaju sve siromašnije, a Ljušić sve bogatiji. Tuga pregolema, šta reći.
I – šta? Rajetinski oprezan, kakvim ga je bog stvorio, umesto da se naljuti na „Predsednika“ – to može biti opasno – Ljušić se naljutio na novoimenovanu direktoricu Jelenu Trivan i odsekao qwrz. (Tako se govorkalo po kuloarima, za tačnost informacije ne garantujem.)
Već se mesecima pitam otkuda to da Ljušić povremeno – mada sve češće – piše za Danas, koji je do pre neku godinu smatrao „plaćeničkim novinama“ i zašto tek sad, kad ni on ni Jelena više nisu direktori „S. glasnika“, otkriva političke rupe na saksiji, ispreda teorije zavere i postavlja budalasta pitanja tipa „kako to da od svih srpskih direktora samo Jelena nije bila v. d.“. Tek mi je jutros sabajle puklo da Ljušić u Danasu u stvari hrani mesto, tj. taba put ka direktorskoj fotelji neke unosne izdavačke kuće u koju će zasesti kad se Danasovi sponzori uspentraju na vlast. Ne ponavlja se samo istorija, ponavlja se i istoričar.
