Piše: Dragan Banjac
Ovaj bi kometar mnogo bolje sročili kolege Zoran Pavić, Borivoje Karaulić ili Vladimir Stanković, nekadašnji urednici sportskih redakcija u Borbi i Našoj Borbi i da ove dve novine nisu od crveno-crne koalicije umorene rado bih iščitao i preneo njihov osvrt.
O Nemanji Vidiću i Draganu Džajiću je reč, ili o srpskom, ropskom i jajarskom mentalitetu pre svega. Danima, nedeljama pred „odluku“ u Staroj Pazovi ko će biti fudbalski patrijarh Aleksandra Vučića. Tokom prošle godine u najvišoj loptaškoj stolici viđen je i Nenad Bjeković, ali za njegovo ustoličenje, kažu, nije bilo kvoruma. Možda ga je i bilo (kvoruma), ali on je iz suprotnog tabora, legenda kluba čiji navijači baš i ne ljube Vrhovnika. Tako to Srbi rade.
Slično je bilo i kada je svojevremeno biran RTS-ov velečasni. Telo koje ga je biralo (Upravni odbor?) imalo je dovoljno birača, ali u prvom krugu su omanuli i DB je izabran u ponovljenom glasanju. Posle Njegove urgencije.
Zašto je toliko važno ko će biti predsednik Fudbalskog saveza Srbije!? Zar nisu važniji igrači i selektor, recimo. Jer, ako su igrači dobri i ako ih još selektor pred kakvo važno takmičenje odvede kod Patrijarha kao onomad Svetislav Pešić košarkaše, predsednik bi mogao da nakrivi šešir. To je oproban recept za (ne)uspeh. Ali, ko sam ja, obično piskaralo, bivši osrednji drugoligaški igrač da mudrujem, to svakako bolje zna čak i jedan Branislav Nedimović. Za neupućene to je Sremac (Sremska Mitrovica, 1977) koji je kao pravnik umeo da vodi ministarstvo poljoprivrede u Vladi kod Večne Ane. To je visoki državni službenik koji je svojevremeno ispred Palate Srbija crnogorskog premijera dočekao u iznošenim farmericama. (Na stranu što su za takvog gosta dvijne bile i bermude ali, ipak, nije red). Sremac se kao pravnik ponudio da vodi i Fudbalski savez, računajući da „vojnik“ partije treba da uskoči svugde gde to Vrhovnik traži, ili se vodio s onom – ako Marijan Rističević i dr Marko Atlagić mogu da budu narodni poslanici…
Nedimovića treba uzimati ozbiljno. Njegova moć i bliskost tronu pokazala se i prilikom izbora Dragana Džajića za predsednika pošto on, Nedimović, mimo pravila u Džajićevom odsustvu menja „glavnog“. To se verovatno već dešava ovih dana. Legenda Crvene zvezde nije poslužio da bude truleks u slučaju prptivkandidature Nemanji Vidiću nego da kormilo Nedimoviću preda odmah posle izbora i pozdravnog govora zbog, priča beogradska čaršija, zakazane operacije kuka.
Džajićeva fudbalska karijera bila je bolji deo njegovog trajanja. Početkom februara 2008. godine kamere su snimile kako mu policajci stavljaju lisice na ruke. Bio je peti dan najkraćeg meseca kada je – zbog sumnje da je od prelaska Gorana Drulića u Španiju prisvojio 5,1 milion evra – odveden u pržun. Dva meseca kasnije „zbog zdravstvenih problema prevezen je na VMA na lečenje, odakle je pušten 11. jula. On, Miloš Marinković i Vladimir Cvetković, napisao je novinar Bojan Tončić, osumnjičeni su da su bez Drulićevog znanja otvorila devizni račun u Komercijalnoj banci na njegovo ime. Španski klub, kako je utvrdio MUP, na taj račun uplatio je ostatak njegovog dela od 12 miliona evra, odnosno 6.127.104,24 evra. Novac su, saopštila je policija, Džajić, Marinković i Cvetković prebacili na Zvezdin račun, a u nekoliko navrata, nalozima na kojima su falsifikovali Drulićev potpis, podizali su gotovinu i prisvajali novac.
U novembru 2012. tadašnji predsednik Srbije, zamlata Tomislav Nikolić, abolirao je Džajića, nakon sudskog procesa koji se vodio duže od četiri godine. Tokom procesa nijedan od svedoka Tužilaštva nije teretio bivšeg predsednika Zvezde, a Džajić je odbio nagodbu po kojoj je trebalo da uplati dva miliona evra dobrotvornim ustanovama i provede dve godine u zatvoru. Oslobođen je krivičnog gonjenja, a sveznajuća čaršija je, ne bez utemeljenog razloga, videla u toj aboliciji – iako krivica nije dokazana, ni proces okončan – pomenuti Vučićev identitet, pripadnost Zvezdi. (Dabogda te abolirao Nikolić!)
Vidić je kratko igrao za užičku Slobodu, prešao u Zvezdu, ušao u reprezentaciju. Kad je polazio u beli svet najpre se obreo u moskovskom Spartaku. Još dok je bio na putu do Moskve neko je iz Crvene zvezde odaslao faks-poruku novom klubu u kome se govori da Nemanja ima ozbiljnih problema sa leđina… Ubrzo ga je zapazio ser Aleks Ferguson i doveo na Old traford. Leđa su bila dovoljno dobra da kapiten Mančester Junajteda osvoji pet naslova prvaka Engleske, tri Liga kupa i Svetsko prvenstvo u klupskom fudbalu. Barabar Nedimoviću!
Na našoj sofi bilo je malo divana i o ovom „važnom“ srpskom pitanju. Ako bih tu priču sveo, moji mudrijaši u kafeu Galerija su podeljeni. Jedni kažu da nije trebalo da se bruka i prijavljuje „na natječaj“, drugi vele da je sve popravio – povlačenjem kandidature.
Nemanja, otkud u ovoj našoj kaljuzi? Kad posvršavaš te trenerske i druge školice kreni u engleski grad štofa, preuzmi crvene đavole – na rok ser Aleksa! Ova je „voda“ suviše mutna za tebe.
