M. R. M.
„Malo ko je dao tako dobre osnove za analizu i rasvetljavanje tokova i procesa naše istorije na prelasku iz devetnaestog u dvadeseti i iz dvadesetog u dvadeset prvi vek, kao Latinka Perović. Britko, ali objektivno, posvećeno, ali nepristrasno, ona je na svetlost stručnog i intelektualnog promišljanja prošlosti iznosila činjenice u neumoljivom kauzalitetu, veštinom šahovskog velemajstora, neostavljajući mogućnost za drugi potez, sem logičnog zaključka“, kaže Rade Veljanovski, profesor univerziteta u penziji i potpredsednik Građanskog demokratskog foruma (GDF), komentarišući odlazak poznate istoričarke i autorke Dominantne i neželjene elite.
Istražujući rusko narodnjaštvo, kao težišni element antimodernosti u toj velikoj državi, kako kaže Veljanovski, Latinka je ispravno uočila njegove primese i u ponašanju srpskih političara i narodnih predvodnika, kako u drugoj polovini devetnaestog, tako i u dvadesetom veku, ali i danas.
„Analizirajući period razvoja Jugoslavije posle Drugog svetskog rata, osvetlila je fenomen narodnjačkog socijalizma čije su klice uočene kod mnogih članova levog pokreta i doprinele da on ne uspe da do kraja bude dosledan u ostvarivanju proklamovanog. Time nam je pomogla da bolje razaznamo, na prvi pogled apsurdnu pojavu, kao što je skretanje mnogih nekadašnjih komunista i revolucionara u rigidni, primitivni nacionalizam i poništavanje formule zajedništva jugoslovenskih naroda, surovim ratovima“, ističe sagovornik Danasa.
Dodaje da je Latinka Perović dosledno, razložno i kritički posmatrala, pre svega, sopstveno okruženje, svoju zemlju i intelektualnu i političku elitu sopstvenog naroda, postavljajući time obrazac konstruktivnog odnosa prema stvarnosti. Taj obrazac je zasnovan na stanovištu po kome doprinos progresu nije moguć bez objektivnog sagledavanja sopstvenih grešaka i bez prihvatanja standarda demokratskog sveta i građanskog društva.
„Realnost njenog verovanja, da ipak ima razloga za optimizam i da ima ljudi koji se odupiru prosečnosti, autoritarnosti i nazadovanju, dokazuje i samo njeno postojanje i njen rad. A taj rad nije samo istraživanje prošlosti niti samo hronika sadašnjosti već i nagoveštaj načina kako da se ne ponavljaju iste greške u budućnosti“, zaključuje profesor univerziteta u penziji i potpredsednik GDF, Rade Veljanovski. (Danas)
