Zoran Vuletić, predsednik GDF
Aleksandar Šapić, gradonačelnik najzagađenijeg grada na svetu, čije reke su opasne za plivanje, čiji vazduh je opasan za disanje i čiji su stanovnici upitno urbano vaspitani, nije napravio nijednu akciju koja bi pokazala da o tom problemu barem malo razmišlja.
Mogao je da pokuša da reši jurcanje bicikala i trotineta po trotoarima, jer ima i po dvesta policijskih uviđaja dnevno posle beslovesnog zaletanja na pešake.
Mogao je da reaguje i kada je postalo jasno da raznosači koji rade za firme koje se time bave ignorišu saobraćajna pravila, semafore i regulaciju parkiranja koja važe za sve ostale građane.
Ako mu je i to bilo preteško, mogao je da pokrene akciju da se osveste učenici da u vozilima javnog prevoza skinu rance s leđa kako ne bi njima mlatili po nosevima ljude u gužvama – jer ih niko u ovom društvu nije upozorio na takve i slične stvari, kao bacanje otpadaka na ulicu, što je uzdignuto na nivo nacionalnog sporta i ponosa.
Eto, barem to da je uradio. Ne bi ga ništa koštalo. Ali nije.
Pa šta je onda radio gradonačelnik osim što se redovno bahato svađao s novinarima? Gradio je nelegalne objekta za sebe i onda je opet nelegalno ozakonio nelegalnu gradnju.
Njegove poteze teško i gramatika može da uobliči, a da ne bude blesavo. Jedini odgovor koji gradonačenik ima je da neće da se pravda za politički instruisane tužbe.
On je član stranke, političar je i politički je instruisano sve čega se dotakao, a naročito nelegalna gradnja i nelegalna legalizacija, pa je pitanje otkud mu dolazi to gađenje prema politici.
Sada se odjednom svi bave Šapićevim nelegalnostima, ali postoji podugački istorijat njegovih bahatosti, na koje je GDF uvek blagovremeno reagovao.
Nažalost jedini do onomad i mnogo pre slučaja Bežanijska kosa. Pre godinu dana smo upozorili da Šapić kao gradski odbornik bojkotuje sednice već pune četiri godine, pa nije bio ni na jednoj sednici.
Tada smo alarmirali javnost da je gradio više divljih objekata, ne samo svoju kuću na Bežanijskoj kosi. Bilo je tu objekata i u funkciji biznisa. Već tada je neke legalizovao, a neki su u procesu legalizacije.
Skoro smo upozorili i na mahinacije gradonačelnika kada je reč o Gradskom zelenilu i njegovom predlogu o osnivanju preduzeća u preduzeću, kao i o kršenju Zakona o komunalnoj miliciji.
Još pre nekoliko godina smo upozoravali na njegovo ponašanje dok je bio predsednik opštine Novi Beograd oko gondole, divlje gradnje, njegove i ujakove kod Studetskog grada, odnosno njegovom nereagovanju, a sada vidimo da opet podgreva nebulozni projekat gondole.
Jedna od najvećih konstanti njegovog stava je fascinacija ratnim zločincima sa kojima rado sarađuje i fotografiše se, to traje još iz perioda kada je bio na čelu gradskog odbora DS-a. Nakon toga je dva mandata sprovodio vlast zajedno sa Šešeljem na Novom Beogradu. Sada je napokon i formalno na pravom mestu, SNS-u.
Očigledno je najveću energiju gradonačelnik sa te pozicije posvetio svojim ličnim interesima pa nervozno i svađalački, bez trunke bilo kakve odgovornosti, nasrće na sve one koji to primete.
Velika je bruka i sramota da takav čovek bude gradonačelnik Beograda. Ako Britanci ozbiljno pozivaju na ostavku svoje premijerke koja tek što je sela u premijersku stolicu, možemo valjda i mi u Beogradu da skupimo snagu i oteramo Šapića dok nije napravio gomilu nepopravljive štete.
Pokušaj Aleksandra Vučića da na prolećnim izborima koje je obećao javnosti više puta prevari Beograđane sa tzv. novim Šapićem je grotesktan. Predstaviti Šapića kao opozicionara Vesiću koji se onomad popeo na glavu svima u Beogradu je zaista ponižavajuće za sve nas.
Pošto građani Beograda nisu maloumni sigurno nije moguća pobeda ,,novog’’ Šapića kao kritičara svega onog što je Vesić radio čitavu deceniju, a za šta je Šapićeva odbornička grupa UVEK glasala i čime se hvalio ,,časni’’ Vučić zajedni sa ,,časnim’’ Šapićem pred izbore pre pola godine.
Najveću šansu opoziciji na prolećnim izborima daje upravo Šapić. Nemoguće je izgubiti izbore protiv njega.
