Svetislav Basara
Da li je na pomolu transfer decenije? Prilikom redovnih sedmičnih inspekcija Rotopalanke – u koje odlazim uredno opremljen HTZ opremom – primetio sam da već izvesno vreme nema kolumni Muharema Bazdulja, koga zli jezici zovu beogradski Ramzan Kadirov.
Kad, ne lezi vraže, juče u Danasu naleteh na Bazduljev „lični stav“. Iz Bazduljevog ustavom zagarantovanog ličnog stava zaključih da je vuk promenio runo, tj. novine, ali ne i ćud, čitaj: poetiku i politiku. Seo je, dakle, Bazdulj, zašiljio plajvaz i napisao odu državništvu i hrabrosti Dritana Abazovića, ali i panegirik potpisivanju takozvanog Temeljnog ugovora, koji će, saglasno Bazdulju, ovako potpisan, sedativno delovati na crnogorske ekstremiste svih boja. Oće moj qwrz.
Šta reći? S obzirom na tesne veze koje je uspostavio sa uglednim pripadnicima regionalne Islamske zajednice, moglo bi se dogoditi da Porfirije spisku zvučnih titula doda i titulu – pravoslavni beogradski muftija. Sasvim u skladu s vukovskom tradicijom „Brat je mio koje vere bio, pod uslovom da je Srbin i da navraća vodu na vodenicu srpskog nacionalizma“.
Zahvaljujući uzornoj pismenosti, Bazdulj je mnogo veštiji menjač teza, a i kurs mu je „povoljniji“ nego kod većine parapravoslavnih ugovornih pazdarana. Ali koliko god Bazdulj vešto (i povoljno) menjao teze, na kraju uvek uvali tantuz. Inicijalni, naime, kamen spoticanja između SPC i Crnogoraca – suverenista, nije bio nikakav ugovor, nego Amfilohijevo, katkad otvoreno, katkad potuljeno – to je zavisilo od trenutnog „kursa“ – nepriznavanje crnogorske države i nacije.
Ni po jada da Amfilohije naprosto nije priznavao Crnogorce – svačije je pravo da priznaje ili otpriznaje ovu li onu naciju, Amfilohije je otišao hiljadu koraka dalje pa je Crnogorce – koristeći Bećkovića kao mikrofon (smeh vrabaca iz kontraendorfinskog offa) – nazivao „Ðilasovom kopiladi“, „volovima stvorenim u Jajcu „ i tsl. I pročaja.
Pravio je Amfilohije raznorazne – neću reči nehrišćanske, teška je to reč – reću ću seljačko-barapske anticrnogorske pizdarije. Moglo mu se. Kako prekjuče videsmo, ako si arhijerej SPC, možeš nekažnjeno guziti maloletne dečake, kamoli napušavati „nekrste“ i „Ðilasovu kopilad“. Na znanje i ravnanje Bazdulju, (zasad) pretpostavljam nekrštenom: ovo „nekrst“ čuo sam iz Amfilohijevih usta. Davno, dok ga nisam stavio ad acta.
Amfilohija nisam kontranapušavao da bih branio Crnogorce, kao što Bazdulj brani Dritana – umeju se Crnogorci sami odbraniti, a Dritanu odbrana treba – nego sam pokušavao, tj. džaba krečio, da skrenem pažnju na štete pomahnitalog klerikalnog etnofiletizma po istoriju i život nas Srba.
Pravljenje veresije od gotovog, neprijateljstvo i razdor koje su Amfilohije i njegov mikrofon uneli među Srbe i Crnogorce, po infernalnoj beslovesnosti i slepilu može se uporediti samo sa neprijateljstvom koje su Putin i njegova klika uneli među Ruse i Ukrajince. Nadajmo se da posledice neće biti iste.
Kurir, 6. avgusta 2022.
