Novinar i bivši ambasador Dragan Bisenić izjavio je da je Srbija danas udaljenija od Evropske unije (EU) nego kada nije bila kandidat za članstvo. On je agenciji Beta kazao da je razlog tome promena metodologije prijema u EU i davanje forme asocijaciji koja služi kao predsoblje EU.
„Reč je o Makronovom (Emanuel, predsednik Francuske) konceptu ‘političke’ ili kako je Šarl Mišel (predsednik Evropskog saveta) zove, ‘geopolitičke zajednice’. Svi tvrde da ona nije zamena za članstvo u EU, ali teško da se iko može oteti utisku da ona jeste upravo to. Tome u prilog idu i poslednje odluke Saveta EU, koji je Ukrajini i Moldaviji dodelio status kandidata, a uskoro će i Gruziji. Države članice EU objašnjavaju da je to simboličan gest u trenutku kada traje ruska vojna akcija protiv Ukrajine“, objasnio je bivši ambasador Srbije u Egiptu.
Bisenić navodi da su te tri zemlje na „zanimljiv“ način povezane sa Srbijom, jer ni jedna ne kotroliše svoju celokupnu teritoriju. „U svakoj od njih, uključujući sada Ukrajinu, postoje entiteti koji za sebe tvrde da nisu više deo te države, bez obzira što ih većina država u svetu nije priznala“. Bisenić navodi da se perspektive Srbije za članstvo u EU definisane u većem broju studija i analiza „think tenkova“ koje su usledile nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
„Ta formula glasi: Ili Kosovo ili EU. To znači da Srbija treba da bira između napuštanja i priznavanja nezavisnosti Kosova i članstva u EU. Od kada je nastala ova jednačina, ona nije napuštena do danas. Nemački kancelar Šolc (Olaf) je prilikom balkanske turneje to izrazio da ne može biti jasniji način, rekavši da ne mogu biti članice EU one države koje se ne priznaju“, kazao je bivši diplomata.
Na pitanje kako će Ukrajina s Krimom, Luganskom i Donbasom, Moldavija s Pridnjestrovljem ili Gruzija sa Abhazijom i Južnom Osetijom da postanu članice EU, Bisenić je izrazio sumnju da je ova kandidatura iskrena. „Ili je to ono, što je ogorčeni albanski premijer Edi Rama, nazvao ‘prevarantskim duhom proširivanja’, kada, u stvari, simulirate proces proširivanja EU, znajući da do njega neće doći? Viola fon Kramon ove kandidature ocenila je ‘jeftinim'“, kazao je Bisenić.
Po njegovim rečima EU ne košta ništa da im se da status kandidata u geopolitički veoma napetoj situaciji. Podsetio je na reči fon Kramon da „oni s ovim statusom kandidata mogu biti u čekaonici, kao što smo to videli od Turske, ili zapadnog Balkana. Status kandidata je nešto najmanje što su lideri EU mogli da urade, bez ikakvih finansijskih obaveza“.
„Budući da su ove kandidature olako dodeljene i da ni jedna od balkanskih država nije postigla značajniji rezultat, ima osnova da se razume da će nova grupa država sa statusom kandidata ostati dugo u evropskom predsoblju, da će od toga imati odredjene finansijske beneficije, ali da neće moći uskoro da računa na punopravno članstvo“, naveo je Bisenić.
Dodao je da se razrada ovakve koncepcije u vreme francuskog predsednika Fransoa Miterana zvala „druga Evropa“, istočnoevropska i balkanska Evropa koja je različita od „stare Evrope“.
„Emanuel Makron je oživeo plan koji je već postojao u koridorima Jelisejske palate. Tokom večere na evropskom savetu, Makron je obrazlagao ovu ideju. I druge zemlje signaliziraju podršku Makronovoj ideji. ‘Potreban nam je forum na kome mogu da se sastanu svi od Islanda do Ukrajine’, kaže diplomata jedne zapadne zemlje EU. Takav forum, na kome bi se moglo govoriti i o bezbednosnoj politici, trenutno jednostavno ne postoji. On bi bio dopuna OEBS-u i drugim sličnim organizacijama“, smatra Bisenić.
Pošto može da se smatra, kaže on, da će se kandidatski status razrađivati u ovoj zajednici, bez ikakvih obaveza sa strane EU, pa čak ni geografskih, moglo bi se očekivati da u nekom trenutku i Japan bude njegov deo.
„U ovome EU treba donekle i da se razume. Ono što ona sada hoće da izbegne, jeste blokada u procesu odlučivanja. Jedan od glavnih argumenata su slabosti same EU, a posebno činjenica da može donositi samo jednoglasne odluke u važnim oblastima politike kao što su spoljna, bezbednosna i finansijska politika. Ako bi Ukrajina, Moldavija, Gruzija i pet zemalja Zapadnog Balkana bile primljene, EU bi konačno bila nesposobna da reaguje. Na ovo su upozorili i zvaničnici nemačke vlade. Ursula van der Lajen izjavila je da brzina ulaska u EU zavisi isključivo od samih kandidata. Ali sada vidimo da to nije tako u ovako relativizovanom procesu prijema“, kazao je Bisenić.
Ocenio je da je novi model pristupanja EU svojevrsna „trakalica“ jer i ono što je postignuto, u nekom trenutku može da bude oduzeto, ako se oceni da je došlo do bitnih promena. Rekao je da sve to iskazuje vremensku neodredjenost i neobaveznost Unije da do prijema dodje.
Na pitanje kakvi su izgledi da Srbija postane član EU, Bisenić je da ukoliko bi Srbija priznala Kosovo, ona bi najverovatnije bez većih prepreka bila primljena u Evropsku uniju. „Ali, suočavajući se s realnostima i pitanjem koliko je to uopšte mogućno, moramo da priznamo da izgledi za evropski izbor Srbije u ovakvoj formuli, nisu ni veliki, ni ubedljivi. Alternative se u ovom času ne vide, ali istorija, kao što vidimo, ne stoji u mestu. Ako ih sada nema, ne znači da ih neće biti sutra“, zaključio je Dragan Bisenić.
