Piše: Nikola Samardžić
Vučić ponavlja Miloševićev slogan iz 1990. Obećava mir, stabilnost, izvesnost.
Podrška Putinovoj agresiji u Ukrajini jedina je važna tema izbora, koju će svi izbegavati bez obzira na posledice.
Srbija će 3. aprila samo da glasa, za besmislene kandidate, šuplje liste i još praznije poruke. Izbori će biti samo transcendentni, njihova ishodišta zavisiće od odnosa Zapada i Rusije, a ne od izvornih opredeljenja.
Vučić je nametnuo svoje teme, i uklonio sve druge.
Ali sva budućnost koja nastupa, spada u odnos Zapada i Rusije.
Odluke će se nametati prirodom odnosa koji gutaju, poništavajući ga, čitavo proteklo vreme. Vučić i Đilas potrošili su poslednju deceniju na onaj način na koju su prethodnu trošili Koštunica i Tadić.
Postali smo Putinova senka umesto evropskog pokreta otpora.
Ako je Vučić Putin, sveden na lokalne oligarhe, partijsku poslugu i huligane, Srbiji je potreban Kasparov, a ne Medvedev.
Pred nama su izbori koji su lično opredeljenje navodno pristojnih protiv onih drugih, koji su očigledni, izbori lišeni i reformskih ponuda i osude Putinove zlikovačke agresije, i moralnog stava.
Odnos Zapada i Rusije nameće jedno opšte resetovanje.
Predstoje suštinske promene u spoljnoj i bezbednosnoj politici dela sveta kojem, srećom, geografski pripadamo, nove putanje za ekonomiju, finansije, ulaganja, infrastrukturu, obrazovanje. Srbija u regionu ponovo igra ulogu koja nije samo sporna nego i opasna.
Pred nama je potreba da uđemo u NATO i EU, da uspostavimo, u duhu tih saveza, nove odnose s Kosovom i svim susedima.
Da prestanemo da delimo BiH koja zaslužuje evropsku budućnost bez stega i identitetskog pritiska. Da obustavimo podršku staljinistima i klerofašistima u Crnoj Gori.
Humana je obaveza da pridruživanjem zapadnim sankcijama osudimo Putinove zločine.
Ne postoji pitanje koje opozicija izbegava a da nije u vezi sa svim izazovima koji pripadaju budućoj svakodnevici lišenoj navodno preteških opterećenja prošlosti, ali ta prošlost uporno traje.
Izbori su skor neuspeha pred potrebom da Srbiju uvedemo u sferu racionalnog i prosvećenog političkog promišljanja.
Dogodilo se sve suprotno.
Vlast i opozicija otimaju se o glasove onih čiji glas ne bi smeo da bude podrška bilo kojoj odluci koja važi za bilo koga.
Izbegava se pomen demokratije.
Ne postoji opozicija spremna da iskoristi šansu mogućeg Putinovog poraza, ne samo u Ukrajini nego u novom evropskom poretku.
Besmisleno je da takva opozicija bude tim veterana, koji pripadaju prošlosti.
Ali nastupa budućnost koju su videli samo oni koji su najavili sled događaja pokrenut napadom Rusije na Ukrajinu.
Ako će da odluke umesto nas da donose drugi, a na izborima nema ponude koja nudi dovoljan smisao promenama, ja se ovde u narednih mesec dana neću oglašavati.
Bilo bi i neodgovorno, da ometam opredeljenje za promene koje su smisao sam po sebi, dok nešto ne vidim, a to vide svi.
Izvor Danas
