Piše: Svetislav Basara
Kad je Jan Hus, češki teolog i reformator (u pokušaju), po kazni crkve spaljivan na lomači, jedna baba, koja je tuda slučajno prolazila s naramkom drva, prišla je lomači, dodala jednu cepanicu i pobožno se prekrstila. Pre nego što će ga plamen progutati, Jan Hus je izgovorio sledeće reči – o, sancta simplicitas, što u prevodu znači o, sveta prostoto.
Od tog dana naovamo, izreka santa simplicitas se primenjuje na sve situacije u kojima prostodušni dilberi/ke ne propuštaju priliku da se „ugrade“ u nešto „pravedno“, „dobro“ – a da ih to pritom ne košta više od cepanice – uopšte ne preispitujući da li je to dobro i pravedno u čije ime doturaju cepanice doista dobro i pravedno.
Budući da su svetski dani svega i svačega u velikoj modi, predlažem da se dan u koji je češka baba dodala cepanicu na Husovu lomaču ubuduće proslavlja kao Svetski dan psihologije beslovesnih masa. Kako je vreme prolazilo, sveta prostota se sve više pretvarala u sveto prostaštvo, koje je u XXI veku doživelo svoje zvezdane trenutke.
Nema na ovom svetu javnosti poput srpske – namerno ne kažem naroda, jer to nije isto – koja se više raduje ratnim nesrećama na strani, a koja nesreće teže podnosi kad ratna mečka koja kruži svetom zaigra pred našim vratima. Kad su ono devedeset devete bombe padale po našim glavama, sve se orilo od cviljenja i zapomaganja „nepravda“, „nepravda“, kad se to isto događa u Ukrajini, žutare serbske likuju, ječe od eksplozivnih naslova, „Rusi će smrviti Kijev“, „Putine, jebi im mater“ i sl.
To je zato što su Ukrajinu napali naši prijatelji, neprijatelji naših neprijatelja, pa se to po Čiroki logici doživljava kao pravedna osveta nad Ukrajincima koji ne samo da su žestoko osudili NATO bombardovanje nego su dali azil našoj civilnoj vazdušnoj floti. Svi ti naslovi se pomno prate po beogradskim ambasadama i pomno beleže – ali ne na račun žutarskih glodura – nego na Visoki raboš.
Češko babstvo (nadajmo se ne i babojepstvo) postaje gobalni fenomen. Osim žutara srbskih, koje tumače ulogu proruskih čeških baba, postoje i prozapadne češke babe. Evo, recimo, pre neki dan se maltene strunih pročitavši da je ravnateljstvo Zagrebačke filharmonije na lomaču međunarodnih sankcija uvedenih Rusiji priložilo cepanicu otkazivanja izvođenja „Ruske serenade“ Čajkovskog. (Posle se obavestih da je po belom svetu bilo još takvih otkazivanja.)
Ne manje se strunih pročitavši vest – daj bože da je Fake News – da su poljske vlasti u sklopu sankcija – a u nameri da se dublje uvuku u zapadno dupe – nameračile da konfiskuju zgradu ruske škole u Varšavi, valjda kao objekat od strateškog značaja.
Svet se izgleda pretvara u globalno selo nastanjeno češkim babama. Dovesti u vezu Čajkovskog (zamaklog 1893), čije delo pripada svetskoj kulturnoj baštini, i Putinov režim – čija su kontrolisana glasila odmerenija od beogradskih – poistovetiti isti taj režim sa svim Rusima i svime što je rusko, moglo bi značiti da ovaj svet debelo zaslužuje da nestane u vatrenoj kugli atomskih pečurki.
(kurir)
