Nikola Samardžić
Izbori 2022. nisu legitimni, kao ni oni koje je opozicija bojkotovala 2020. Postupanje vlasti ih čini i nelegalnim.
Priznanje izbornih rezultata biće samo diplomatski gest, ali nije realno očekivati od Evropske unije da se o tome izjasni odbacivanjem i izbornog procesa, i nepriznavanjem novih državnih organa.
Šef evropske diplomatije postavljen je zahvaljujući trulim kompromisima i štetnim dogovorima s Putinom.
Borel nema mandat da formuliše odluke zasnovane na istorijskoj ulozi EU i njenim osnivačkim vrednostima.
Borel se jedva opredelio pod američkim pritiskom, i pred pritiskom Rusije na Ukrajinu.
EU je nezainteresovana jer Srbija nije na dnevnom redu ni u smislu proširenja, ni u domenu bezbednosti.
Integraciju nije zaslužila, ali integraciju zaslužuje njena budućnost, o tome se izjasnio i predsednik Bajden.
Ako se Vučić ne usuđuje da posegne za progonima i likvidacijama, u onom smislu u kojem je on zaveštanje svih koji su ga stvorili u dubokoj državi, ipak nije uspeo da u susedstvu izazove ozbiljnije sukobe, i jasni su mehanizmi koji će ga ubuduće obuzdavati.
EU nije uspostavila političko partnerstvo sa opozicijom.
Odmetnute evropske vlade, pre svega Orbanova, podržavaju Vučića.
Opozicija ne poziva na ubrzanje integracije. Nema ni predizbornih uzbuđenja, svađa, strasti.
Vučić je razorio javnost koju je većim delom banalizovao i varvarizovao, a opozicioni korpus depolitizovao.
I dok vlast brani svoje jedino uporište koje je klimavo, u vlasti beogradske gradske opštine, izbori su nelegitimni jer je vlast promene učinila nemogućim za sve, nevoljno ih prepuštajući onima izabranim, kako je Beograd već privilegovan u odnosu na ostatak Srbije.
Štaviše je nosilac beogradske opozicione liste simbol i saučesnik onih ideja i odluka zbog kojih je Srbija ostala nedovršena država, neuspešno društvo i zlehuda etička vertikala.
Ujedno je Vučićev politički istomišljenik.
I ta jadna podvala, u ovom slučaju sa opozicione strane, čini izbore nelegitimnim, jer se naslanja na jedan sudski proces koji je ostao bez konačnih ishodišta, i na kontinuitet incidenata koji su kulminirali paljevinom Ambasade SAD 2008, a logično su vodili povratku radikala na vlast 2012.
Najnovija saznanja o Savamali 2016. podsećaju kako je Vučić napustio svoju evropsku agendu, ma kako bila traljava, i vratio se, preuzevši tribine i podzemlje, zavetu zla i destrukcije svih svojih političkih predaka.
Izbori 2022. neće biti legitimni, a promene će nastupiti tek konsolidacijom evropskog političkog prostora.
Putin je svojom drugom agresijom na Ukrajinu zapravo pozvao na EU-NATO jedinstvo.
Postupanje zvanične Srbije u susedstvu podseća na Putinov model pritisaka i nasilja.
Zamrzavanje sukoba na Kosovu deo je Putinove strategije kojom zaustavlja evropsku integraciju u ovom delu svega, a otrov se izliva na sve slične nezalečene nacionalne sukobe.
Vučić je zagadio i vaterpolo, poslednji sport koji je nekako i dalje jugoslovenski. Sa ovakvom Srbijom, EU ne može da zaključi da i ona sama postoji.
(Dnevni list Danas)
