“Moje pamćenje doseže u neko predratno vreme, započinje svoju životnu priču Predrag Koraksić Koraks (Čačak, 1933). Pamtim”, kaže, “da smo se stalno selili, pošto su i otac i majka bili učitelji. Svake godine u drugo selo”. Seća se sela Liješanj iznad Zvornika, gde i danas osnovna školi nosi ime po njegovom ocu Stojanu, i posebno vremena pred Drugi svetski rat, kada je iz Miokovaca svakodnevno pešačio pet kilometara do škole u Gornjoj Gorevnici kod Čačka, i često i zimi, običavao da izuje opanke, pregazi Čemernicu i na drugoj strani se obuje.
Ovo mi je Predrag Koraksić Corax rekao na početku jednog intervjua (“Za mene još uvek ima mnogo posla”, Glas javnosti nedelja, 20. 02. 2005), da je u sedmom razredu objavio prvu karikaturu. “Likovno mi je predavao Milan Besarabović, inače vajar koji je pravio figurine od keramike, terakote. Nacrtao sam (bilo je vreme Informbiroa, kada su se kritikovale ličnosti, ali ne i pojave) čoveka u samici, sa potpisom: ministar postavljen na novi položaj…”
Britkog uma i neverovatne snage Koraksić nije propustio da nam predstavi “mladog” potencijalnog gradonačelnika Beograda kojeg je lik sa desnog ramena nagovorio da se prihvati treće srpske fotelje.
D. B.
