Moj dida i njegov frend barba Tonino su sidili u šjor Bepovoj konobi. Na stolu je bijo bocun biloga i pjatin sa sirom i slanin inćunima. Za stolom je bijo onaj studoš Lorenco. Lorenco je drinkao sok od višnje i tipkao je u tablet. Tablet je Lorencu služijo za popis stanovništva. Lorenco je mom didi rekao: „A isto bi mi bilo normalnije da van ova pitanja za popis stanovništva postavljan doma…“ Dida je njemu rekao: „Bez brige, Lorenco, ja san ti u ovoj konobi ka doma! A plus svega moš ovde od kolpa obavit i Tonina i Bepa!“ Lorenco je slegnijo sa ramenima: „Okej, ajmo onda počet…“ Dida je rekao: „E, al nemoj mi sad počet od toga koliko iman maslina, koza, dice i vodokotlića! Nego idi drito u glavu! Znači, koja su ti najvažnija pitanja?“ Lorenco je rekao: „Najvažnija pitanja su koja van je nacijonalnost, koja van je vira i kojin se jezikon služite!“
Moj dida je namrštijo se i drinknijo je guc biloga. Onda je on rekao: „Nou frks, aj piši… Nacijonalnost Hrvat, vira pravoslavna, jezik bosanski!“ Lorenco je od zbunjoze zinijo prema didi. Dida je rekao: „Tonino, a kako se ti danas osjećaš?“ Barba Tonino je rekao: „Nacijonalnost Bošnjak, vira katolička, jezik srpski!“ Sad je Lorenco zinijo prema barba Toninu. Onda je šjor Bepo njemu dobacijo sa šanka: „Aj odma zatefteri i mene! Nacijonalnost Srbin, vira muslimanska, jezik hrvacki!“ Lorenco je trepućao sa očima i zaškarpunijo se po faci. Dida je rekao: „Eto, tako ti se mi tri danas osjećamo! A da si doša juče, Lorenco, bila bi neka skroz druga kombinacija!“ Barba Tonino je dignijo čašu biloga uzrak i zavrtijo je sa glavom: „Eeee koje bogastvo vira, nacija i kultura! A svi rođeni na iston otoku!“ Šjor Bepo je rekao: „SFR Šolta!“
Samo onda je u šjor Bepovu konobu uletijo onaj barba Franino. Šjor Bepo je njega pitao: „Šta je, Franino? Jel ti se doktorica Singolo ovi put smilovala?“ Barba Franino je odbrusijo: „Je kurac! Krava debela!“ Barba Tonino se nakeserijo: „C, c, c, Singolica je stvarno srca kamenoga…“ Barba Franino je rekao: „Daj mi, Bepo, duplu travaricu da se malo smirin!“ Onda je Lorenco nagnijo se prema mom didi i utiho je pitao: „Koja je ovo spika, jebate?“ Dida je njemu šapnijo: „A čuj, Franino ti se izgleda navuka cjepivo! Već tri miseca ide svaki dan u ambulantu žicat da mu daju treću dozu!“
Barba Franino je u ambulanti kleknijo isprid doktorice Singolo. On je sklopijo ruke i cvilijo je: „Pliz, daj mi još jedan šuc! Samo me kratko bocni!“ Doktorica Singolo je drečala: „Odjebi od mene, Franino! Sto puti san ti rekla da još ne dajemo treću dozu, a prve dvi si odavno primija! Prestani me više tlačit!“ Barba Franino se raskrivijo: „Ali ja ću bez treće doze umrit! Skvikniću stoposto! Viš da se cili tresen, noću se znojin, ne mogu oka sklopit…“ Doktorica Singolo je viknila: „Ti si od puste brige za zdravlje posta teški drogaš, Franino! Dođi sebi, čoviče, mi ovde ne dajemo heroin nego fajzer!“ Barba Franino je rekao: „Jesi sigurna? Kako san se onda navuka?“ Doktorica Singolo je rekla: „A ne znan, jebate jarac! Možda je nuspojava od fajzera da se navučeš na fajzer!“ Barba Franino je zacendrao: „Pa šta da radin, za gospu blaženu?“ Doktorica Singolo je arlauknila: „Odjebi mi iz ambulante, eto šta da radiš! Više od po otoka su bolesni antivakseri, a mene maltretira bolesni hipervakser! Briši da te moje oči ne vide!“
Barba Franino je udrijo sa praznin bićerinom na šank i rekao je: „Sipni mi još jednu, Bepo, da smirin ganglije…“ Onda je moj dida njemu rekao: „Nego, Franino, ovdi nan je doša studoš Lorenco po važnon državnom poslu! Popis stanovništva! Kako se ti po ton pitanju danas osjećaš?“ Barba Franino je bacijo oko na Lorenca i rekao je: „Ček da malo produmam…“ Onda je on eksnijo travaricu šta mu je šjor Bepo nalijo i rekao je: „Piši ovako… Nacijonalnost Slovenac, vira makedonsko-pravoslavna, jezik albanski!“ Tu je studoš Lorenco zakolutačijo sa očima. Barba Tonino je njemu rekao: „A za uru-dvi će u konobu naletit i Prošper! On se, po mojoj računici, danas osjeća ka Crnogorac!“ Dida je dodao: „Znaš i sam kakvi su Crnogorci linčine! Nikad na vrime u birtiju!“
Lorenco je gingao se na katrigi i šutijo je. Drugi su isto šutili. Onda je Lorenco rekao: „Okej, ekipa, kužin da me brumajete! Al zašto to radite?“ Barba Tonino je njemu rekao: „Ama niko te ne brumaje, Lorecno! A ovo radimo zbog općeg mira i blagostanja!“ Lorenco je pitao: „Kakvog blagostanja?“ Dida je nagnijo se prema njemu i rekao je: „Gleaj, Lorenco… Naprimjer primjera, ako meni ka Hrvatu idu nakurac pravoslavci, onda je to moj lični problem, jer pošto san ja pravoslavne vire! Bereš? Isto ka ako Tonino ka Bošnjak ne može smislit katolike, pa mu dođe da ih na svon materinjem srpskom pošalje u pizdu lepe materine, onda je to njegov lični problem! Kužiš?“
Lorenco je piljio sa tupajom na kvadrat. Onda je šjor Bepo uletijo: „Meni su ka Srbinu, naprimjer primjera, muslimani digli živce jutros dok san se brija! Odma san se žbrcnija sa lamicon ispod brade, jer pošto san musliman po viri! Krv san si pustija, čoviče!“ Barba Franino je rekao: „A da ne pričamo kako se Zorzi lani itnija sa terace jerbo se ti dan osjeća ka Slovenac, a zna se da Zorzi Slovence ne može vidit u štampu! Srića da se nije ubija, nego je samo žginca nogu!“
Lorenco je blejio od turbo ošamuta. Dida je opet nagnijo se prema njemu i rekao je: „Bereš, Lorenco? Mi smo na ovon otoku stvari uredili tako da sve međunacijonalne probleme rješava svako sa sobon!“ Barba Tonino je rekao: „Princip je da, ako imaš problema sa pravoslavcima, ili sa katolicima, ili sa muslimanima i slično, lipo si moš jebat mater!“ Dida je rekao: „Masu je bolje da svako jebe mater sam sebi nego da to radimo jedni drugima!“ Barba Tonino je dignijo kažimprst i rekao je: „Čovik je sam sebi najbliži neprijatelj! Samo tako mu drugi ljudi mogu bit prijatelji!“
Lorenco je pitao: „Jel to znači da se vi na Šolti ne karate oko ničega?“ Barba Tonino je rekao: „Naravski da se karamo! Al oko briškule, il oko maslina i vinograda, il ako je neko nekom kresnija ženu i slično! A ne oko toga ko je ko!“ Lorenco je podviknijo: „Al tačno se zna ko je ko! Ne može se bit čas jedno čas drugo! Ili i jedno i drugo i treće!“ Dida je njemu rekao: „E tu si se malo zajeba, brale! Ja se tačno sićan dana kad je don Joso za ovi stol donija libar u kojen lipo piše da su sve nacije izmišljene!“ Barba Tonino je uletijo: „Don Joso ti je, ako nisi zna, naš župnik! Inače po viri budist!“ Dida je rekao: „E, tu smo mi ekipa u konobi postavili filozofski problem: ako su sve nacije izmišljene, zašto bi slobodnon čoviku naciju izmislija neko drugi, a ne on sam sebi?“
Lorenco je najprvo šutijo sa zinutim ustima. Onda je on rekao: „Okej, ruljo, neću se sa vama raspravljat! Moje je da popišen, kuri me bolac kakošte se vi izjasnit! Samo dajte da ovo popunimo, jerbo će mi još uteć trajekt!“ Šjor Bepo je njega pitao: „Kakvi trajekt, jebate? Pa odakle si ti doša?“ Lorenco je rekao: „Iz Splita! Odakle bi drugo?“ Barba Franino je jauknijo: „Iz Splita?! Za majku božju, pa Split je u…“ Tu je šjor Bepo od bisa mlatnijo sa krpon po šanku. Moj dida je vrtijo sa glavom i rekao je: „Eto do čega smo došli, svitu… Nisu, znači, u ovoj stvari najvažnija pitanja o nacijonalnosti, viri i jeziku!“ Lorencu je uletila zbunjoza: „Nego koja?“ Dida je rekao: „Najvažnije pitanje je zašto ti, Lorenco, dolaziš iz druge države nama radit popis stanovništva!“
Robi K. (IIIa)
