Plenković: Srbija treba da se okrene politici pomirenja

KNIN, 5. avgusta 2021. (Beta) – Premijer Hrvatske Andrej Plenković rekao je danas na svečanosti povodom 26. godišnjice vojno-policijske akcije Oluja u Kninu da Hrvatska nikad neće dopustiti da se dovodi u pitanje „legitimnost Oluje i odbrambeni karakter Domovinskog rata“ i pozvao Srbiju da se okrene politici pomirenja.

To je poruka i našoj susednoj zemlji Srbiji, koja je  trebalo da napusti jalovu retoriku prošlosti, da se suoči sa svojom odgovornošću i okrene politici pomirenja i budućnosti“, rekao je Plenković, prenela je Hina.

Plenković je rekao i da se danas odaje priznanje pobedničkoj Hrvatskoj vojsci i hrvatskoj policiji koje su pod vođstvom predsednika (Franje) Tudjmana na bojnom polju porazile zločinačku politiku velikosrpskog Miloševićevog režima, čime je osiguran opstanak Hrvatske, dovršen rat i uspostavljen trajan mir.

Na centralnoj svečanosti povodom godišnjice Oluje koja se u Hrvatskoj obeležava i kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja, Plenković je rekao i da su Domovinski rat i pobeda ostvarena u operaciji Oluja, a pre toga u Bljesku i drugim operacijama, temelji savremene hrvatske države. „I zato otkrivanje istine o nestalima, procesuiranje ratnih zločina i dostizanje pravde za sve kojima je nanesena bol ostaje naša trajna dužnost“, dodao je Plenković.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović u obraćanju na svečanosti u Kninu poslao je poruku Srbiji, da  Hrvatska neće odustati od svojih nestalih, a da su sve drugo stvari o kojima se može dogovoriti. „Ne možemo odustati od potrage za nekoliko hiljada ljudi za koje ne znamo gdje su i ne možemo pristati na to da se s njima izjednačuju ljudi koji su navodno nestali i u Hrvatskoj, ali su druge nacionalnosti“, rekao je Milanović.

„To su sve naši građani, to ne radimo iz pakosti, nego zato što nema te vlasti u Hrvatskoj, bilo koje, koja bi na to mogla okrenuti gluho uho i praviti se da to ne postoji“, dodao je.

On je ocenio da je operacija Oluja jedan od najsmelijih i najbolje organizovanih poduhvata u hrvatskoj istoriji. Milanović je rekao i da je oko rata, u ratu i nakon njega, bilo nedopuštenih činova i zločina, da je zločina bilo na sve strane i da treba govoriti o svim zločinima. Ubijani su ljudi i hrvatske i srpske nacionalnosti, istakao je i spomenuo žrtve koje su od 1991. do 1994. ubijene u Promini, dodajući da za te zločine niko nije odgovarao.
Milanović je kazao i da je od rata prošlo 26 godina, da je „iza Hrvatske teška serija odnosa s Haškim tribunalom“ i da se „i dan danas Hrvatska suočava s različitim optužbama“.

„Vidimo i dan-danas da u susjednim državama, pa i u BiH za koju želim vjerovati da je prijateljska država, zasipaju Hrvatsku optužbama protiv hrvatskih ratnih zapovjednika za neka nedokazana ili izmišljena djela, kolektivne ili komandne odgovornosti od prije 26 godina. To nije dobro za međusobne odnose“, rekao je Milanović i dodao da hrvatska država tome treba da se suprotstavi.