Piše: Boško Jakšić
Slovenija je preuzela predsedavanje Evropskom unijom u trenutku koji potvrđuje da unutar Unije postoje fundamentalne razlike u vizijama demokratije, države zakona i ljudskih prava, pa mnoge članice nisu načisto šta ih čeka u narednih šest meseci.
Uniju je ponovo podigao na noge mađarski premijer Viktor Orban svojim tezama o “jačoj i boljoj Evropi” koje su prkosni nastavak njegovog višegodišnjeg rada na stvaranju “neliberalne Evrope” i namere da sruši “evropsko carstvo” sa sedištem u Bruxellesu.
Orbanove vizije Unije, koja bi bila oslobođena nadnacionalnih ambicija evropskih institucija, provokativan su odgovor idejnog tvorca “neliberalne demokratije” na kritike iz EU zbog usvajanja novog mađarskog anti-LGBT zakona koji zabranjuje da se u TV emisijama, filmovima i školama koriste materijali za koje se smatra da promovišu homoseksualnost.
Velika pobuna
Sem Slovenije i Poljske, ostali lideri EU su tokom napete i katkad burne debate na nedavnom samitu osporili zakon za koji kažu da ograničava prava LGBT populacije. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen nazvala ga je “sramnim”, a holandski premijer Mark Rutte jasno je poručio da Orban ili treba da poštuje vrednosti EU ili da izađe iz 27-članog bloka.
No, osvedočeni ratnik protiv “dekadentne Evrope” uzvraća da EU pokušava da stvori “evropsku superdržavu” koja otima suverenitet zemalja članica i da kao “kolonizator” ugrožava tradicionalne vrednosti porodice.
Pokazujući da nema nameru da prekine svoj krstaški pohod, Orban je posebno napao evropske liberalne demokratije oko migracije koju organski ne podnosi pa je sebe proglasio braniteljem hrišćanske Evrope od naleta “muslimanskih hordi”.
Orbanovi konzervativni i provokativni stavovi indikativnom brzinom su okupili panevropsku nacionalističku, antiimigracionu desnicu kojoj je Orban već godinama idol. Stigla je podrška sa očekivanih deset adresa evropskih desničarskih partija koje su za “Evropu suverenih naroda”. Među njima su lider vladajuće poljske klero-nacionalističke Partije prava i pravde i vicepremijer Jaroslaw Kaczynski, predvodnici desnice u Francuskoj i Italiji, Marine le Pen i Matteo Salvini, češki predsednik Miloš Zeman.
Bruxelles se optužuje za pokušaj “socijalnog inženjeringa” i stvaranja “novog čoveka”, što, tvrde, samo sputava kako individualne, tako i slobode naroda. Velika pobuna je u toku: “Mi te revolucije jednostavno ne želimo”, kaže Kaczynski.
Najveću težinu u ovom trenutku ipak nosi odbrana Orbana koja stiže od premijera Janeza Janše jer Slovenija je 1. jula preuzela predsedavanje Unijom.
“Maršal Tvito”, kako Janšu nazivaju zbog opsesije Twitterom koju je primio od svog populističkog mentora Donalda Trumpa sa čijim porazom se i danas teško miri, odmah je pokazao da će braniti ideološke kamerade u Budimpešti i Varšavi.
Janša vraća uslugu. Orban je njega podržavao uoči izbora 2018, a dvojica od tada rade na strateškom partnerstvu, uključujući povezivanje elektromreža i moguću gradnju zajedničkog naftovoda.
Orbanu mora da bude dopušteno da izrazi svoje ideje o budućnosti Evropske unije, bilo je Janšino prvo reagovanje na sedam teza koje je mađarski premijer objavio u plaćenom oglasu u zagrebačkom Večernjem listu i novinama po Španiji i Danskoj, iako su neki evropski listovi odbili da ga štampaju.
Janša upozorava da će EU “nastaviti da tone” ako se ljudi isključe iz debate. “Ukoliko sada o osobi prosuđujete na osnovu imaginarnih evropskih vrednosti koje svako doživljava različito, i ako se koriste dvostruki standardi, onda mislim da je to najbrži put do kolapsa”, kaže Janša koji nije samo na braniku Orbana, već i na strani vlasti u Poljskoj koju Evropska komisija optužuje da reformom sudstva želi da poveća kontrolu izvršne vlasti.
Ofanzivni pohod
Janez Janša se zbog autokratskih poteza mesecima suočava s kritikama. Savet Evrope osudio je “zapanjujuće pogoršanje slobode medija tokom protekle godine u Sloveniji”, a najnoviji izveštaj Freedom House o Sloveniji konstatuje da su Janša i njegova stranka “pokušali da se mešaju u rad nezavisnih institucija”.
“Tokom poslednjih 30 godina bilo smo ubeđeni da je slovenačko društvo otporno na autokratiju, ali sada vidimo da to nije istina”, kaže Barbara Rajgelj sa pravnog fakulteta u Ljubljani.
Ursula von der Leyen nije propustila da, kamenog lica koje je odudaralo od obično svečarskog karaktera preuzimanja predsedavanja, Janšu na Brdu kod Kranja podseti da su slobodni mediji “srž demokratije”, što je bila sasvim jasna aluzija na rat koji slovenački premijer vodi kako bi – po ugledu na Mađarsku i Poljsku – ostvario kontrolu nad medijima.
Janša, koji je prošao put od levičara do krajnjeg desničara, tvrdi da će Slovenija biti pošteni broker u raspravama unutar Unije oko vladavine zakona i ljudskih prava, ali teško da će mu neko poverovati posle zdušne odbrane Orbana sa kojim ga vezuju autoritarne ambicije.
Potpredsednik Evropske komisije Frans Timmermans odbio je na Brdu da sa Janšom bude na grupnoj fotografiji pošto je Janša doveo u pitanje nezavisnost slovenačkih sudija zbog snimka sa dvoje socijaldemokratskih evroposlanika. “Jednostavno nisam mogao da budem na istom podijumu sa premijerom Janšom posle njegovih neprihvatljivih napada” na sudije i političare.
Vladajući desničarski dvojac Mađarske i Poljske godinama brine liberalne članice Unije koje neuspešno pokušavaju da nađu mehanizme obuzdavanja lidera koji sistematski urušavaju demokratske kredibilitete EU. Janša je izjavama najavio da dvojac postaje trojac.
Slovenački premijer podržava sve postulate “neliberalne demokratije” i jača front protiv evropskih institucija koje su i bez njega u krizi. “Neću da mi o demokratiji pridikuju preplaćene birokrate”, kaže on i odbija “da Bruxelles određuje kako da živimo i kako da se ponašamo”.
Janša je i dosad često ukrštao koplja sa zvaničnicima EU oko demokratije, pa je odmah potegnuo za saveznicima. Slovenački “mini Trump” ili “Orban u nastajanju” u svom trećem premijerskom mandatu više će odmoći nego pomoći rukovođenju Unijom. Ako ne bude sprečen – što bi značilo da će biti u pravu slovenački predsednik Borut Pahor koji smatra da će mala alpska zemlja sačuvati svoje liberalne tradicije.
Lepo je kada Janša kaže da se Slovenija pridružila Uniji da bi postala ujedinjena, ne podeljena, ali savezništva koja pravi sa evroskeptičnim liderima Mađarske i Poljske te reči demantuju. Janša potpiruje projekat “Istočne Evropske unije” koja počiva na pozicijama direktno suprotstavljenim vrednostima na kojima je Unija stvorena.
Desni populisti i nacionalisti na izborima za Evropski parlament 2019. nisu ostvarili očekivani uspeh, pre svega zahvaljujući Zelenima, ali nastavljaju svoj ofanzivni pohod. PMS trojka zadaje sve više glavobolja liberalnim demokratama širom Unije.
U pravu je francuski predsednik Emmanuel Macron kada kaže: “Nije ovo ‘Viktor Orban problem’… Ovo je mnogo dublji problem.” Evropske oscilacije obeležiće šest meseci slovenačkog predsedavanja EU.
(Oslobođenje)
