петак, новембар 22, 2024

Zašto Srbija ne može sa Amerima i sa svetom

Slične objave

Podeli

Piše: Dragan Banjac

Dragan Banjac (Foto: portalforum.rs)

Upamtite ova slavna imena: Krešimir Ćosić, Dragan Kapičić, Dragutin Čermak, Nikola Plećaš, Vinko Jelovac, Damir Šolman, Aljoša Žorga, Ivo Daneu, Ljubodrag Simonović, Ratomir Tvrdić, Petar Skansi  i Trajko Rajković. Oni su 25. maja 1970. na Svetskom košarkaškom prvenstvu u Ljubljani osvojili svetski tron, pobedivši u finalu Sjedinjene Države rezultatom 70:63. Neko je tada zapisao da su ovim, divni ljudi na čelu sa selektorom Rankom Žeravicom, postavili zlatni grumen u temelj uspeha mnogih generacija koje su nosile dres sa šest baklji.

O bakljama i našoj bivšoj zemljetini nešto kasnije.

Vesti sa Olimpijaskih igara u Parizu (2024) govore da smo u svakom slučaju po svemu na začelju. Amerikanci su pre nekoliko dana reklo bi se s pola gasa savladali izabranike Svetgislava Karija Pešića, selektora koji će ostati upamćen po tome što je pred jedno veliko(?) takmičenje dove Patrijarha u mantiji. Jadno je izgledalo kada im je čovek koji je ubeđen da je zemlja ploča koje drže četiri bika nešto govorio o košarci valjda. Proveli su se „kao bos po trnju“, zauzevši, čini mi se, sedmo mesto… Ne znam, rekao bi Voja Koštunica, zašto i Porfirije nije igrao…

Pre neki dan jedna „naša“ devojka pokušava da se domogne medalje u džudou. Nije išlo, Japanka je bila nadmoćnija, ali način na koji je reporter RTS komentarisao taj duel je ispod svakog nivoa. Moramo se učiti viteštvu i poštovanju protivnika. U sportu je to, valjda, najlakše postići, znam is sopstvenog iskustva.

Pedesetčetiri godine kasnije na OI u Parizu Amerikanci su nas smrvili s pola gasa reklo bi se. Bez obzira i na čuvenog Somborca koji je „prišao Njemu“. Badava, na kraju je bilo 110:84, a Patrijarh nije ulazio u igru.

Vaterpolistima su lekciju očitali Australijanci. Na kraju je bilo 8:3 za zeleni kontinent. I odbojkaši su izgubili. Od koga? Od bivše braće sa severa naše bivše zemljetine, od Slovenije. Rezultat 3:0, glat što se kaže.

Zašto više ne možemo da se hrvemo s velikima kao nekad. Razlog je, možda, početkom juna 1995. godine, najbolje objasnio legendarni košarkaš Dragan Kapičić, prvak sveta u Ljubljani 1970. godine. Nakon povratka iz Zagreba sa sahrane Velikom Krešimiru Ćosiću rekao je: „Raspad zemlje mi je teško pao. Na to gledam iz ugla sporta, znojio sam se u toj majici dvesta puta sa drugovima koji su u sve to ugradili deo života. Upravo zbog različitosti naših mentaliteta mi smo bili fenomeni i kao mala zemlja bili ispred velikih. Je li to bio srećan spoj bosanskog, šumadisjkog, vojvođanskog, dalmatinskog, alpskog… ne znam ali biuli smo najbolji zahvaljujući upravo bogatstvu u različitosti“. Kapičić je detektovao prednosti Evropske unije u malom, BiH za koju je rekao da je „bila sinteza svega, bila ispred ostalih delova Jugoslavije i Bosna je kao takva morala opstati zajedno“.

To smo hteli. Da budemo mali. I neka nam veliki „uzimaju meru“.