Pre bih rekao da patrijarh srpski živi u paralelnim univerzimuma, a ne studenti koji to moraju, želeli ili ne.
U onome što je nekad bila SPC, kada se drugačije zvala, sv. Sava se nije pominjao nekoliko vekova, kao ni Kosovo, a zatim se neko dosetio da bi to mogao biti zgodan i prigodan mit kako bi se lepo mutila voda.
Kako se u Srbiji nikad ne zna kada je šta bilo, tako se ne zna tačno ni kada su se Srbi prisetili svetog Save i Kosova, ali to je bilo negde polovinom 19. veka. Pre toga muk vekovni.
Dakle, pre studenata, neka se prvo patrijarh srpski odluči da li će živeti u ruskom, Vučićevom ili nekom trećem univerzumu. Patrijarh vrlo dobro zna da će Vučić otici i da će crkva ostati. Stoga će i njegove kritike studentima, pretpostavljam, ići samo do neke granice, koliko se može i mora u ovom trenutku. Kalkulantska SPC…
Studenti su odrasli na izanđalim mitovima jedne sasvim nesrećne zemlje u poslednjih trideset godina i na ideologiji nacionalizma koju nosi SPC. Oni za nešto drugo gotovo da i ne znaju.
Samo još patrijarh treba da im ponovo spočitava nepoštovanje svetosavske akademije kada imamo prekid dostojanstvenog života kako studenata tako i svih nas.
Neka patrijarh brani pravo na takav njihov život, a neka se ne brine oko univerzuma u kojem će pojedinci živeti. Oni će to sami izabrati i o tome odlučiti. A moraju da odlučuju usred najezde skorojevića, kriminalaca i bahatih zgubidana o kojima patrijarh ni reči ne progovara.
Izgleda da je državnoj crkvi Srbije jednoumlje smetalo samo dok je bilo komunističko, dok je jednoumlje krvi i tla koje su oni uspostavili u Srbiji krajem 80-ih prošlog veka više nego poželjno.
Nije danas lako biti u studentskoj koži, svi gubitnici su se sakrili iza njih. Jedna od najvažnijih stvari je da ne dozvole SPC ni na koji način mešanje i uticaj na proteste.
Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma (GDF)