недеља, април 21, 2024

Vuletić: NATO nije izgovor za ruski napad na Ukrajinu

Slične objave

Podeli

Organizacija Žene u crnom pre dva dana orgainizovala je tribinu na temu – Istorijska dimenzija rata u Ukrajini sa potpitenjam koliko je ta situacija imala odraza na rezultate nedavnih izbora u Srbiji. Na tribini su govorili Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka, penzionisani general JNA Blagoje Grahovac i Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma

“Rat u Ukrajini je otvorio mnoga pitanja i svi se pitaju hoće li sada biti III svetski rat, da li će se sukob širiti i šta će biti s nama na Balkanu. Na to se ne može odgovoriti jednostavnim pamfletima koji će se na jednu ili drugu stranu. Zamršena pitanja traže jednostavne odgovore”, rekao je Cvetićanin i naglasio da on nije pristalica toga.

On smatra da se u takvim dogvorima moraju ukrštati i geostrategija i geopolitika, ekonomija, istorija, filozofija i političke nauke i podvlači da je malo ljudi sposobno da ovakvu interdisciplinarnu analizu izvede i u svetu, kamoli kod nas koji smo skloni pojednostavljenim gledištima stvarnosti, za i protiv”.

Neven Cvetićanin (foto: icrd.org.uk)

“Moja analiza se zasniva na tzv. real-politici, sa posebnim naglaskom na Spinozu, Hegela ili Marksa koji je Hegel izokrenut na glavu i Henrija Kisindžera, a svima je zajedničko što su davali prednost analizi konkretnih istorijskih struktura (!) više nego analizi delovanja pojedinca”. Shodno tom gledištu, kaže Cvetićanin, sve što se dešava je odnos tih struktura. I čovek pojedinac je jedna apstrakcija i on je uvek u društvu i u konkreciji je čovek uvek u društvenoj dinamici. Hegel je Filozofska biblija, kod njega imamo sve i posle njega je možda trebalo ugasiti filozifiju, samo su se javljali Niče…”

Tok istorije uvek je cikličan, tvrdi Cvetićanin. “Imamo jedan miran period, potom on ulazi u svoju krizu, potrošio se, ulazi u fazu dekadencije. Posle te faze dolazi kriza, eksplicitna borba između više istorijskih subjekata pa borba nužno prelazi u rat, sukob velikih interesa koji se rešava krvlju (Klauzevic). Posle toga dolazi dogovor, svi sedaju za sto, i ponovo se uspostavlja stabilnost poretka. Otuda su ratovi sasvim prirodna pojava u ciklusima istorije i iluzorno bi bilo očekivati da bi oni mogli da iščeznu u nekom kraju istorije kako su proklamovali neki teoretičari”.

Moderna nam donosi da je znanje – moć. Prvo se ispoljila u religiji, potom u filozofiji i nauci i područje na kome će se završiti jeste politika, diplomatija i međunarodni odnosi. Protestantizam donosi ratove u Evropu. Prvi put imamo da su koalicije pragmatične, ne ratuju katolici protiv protestanata, ratuju svi protiv svih, rat traje trideset godina… Cvetićanin je istakao “svetskog duha” Napoleona Bonapartu (po Hegelu) koji se ubrzo pretvorio u destruktora. Posle je stvoren mir i nove sfere uticaja u Evropi ali opet deluje ciklički tok istorije, ide u krizu sa Krimskim ratom pedesetih godina XIX veka, sa francusko-pruskim ratom nakon kojeg Bizmark ujedinjuje Nemačku i kriza prelazi u rat, imamo I svetski rat 1914. godine. Versaj je trebalo da bude konačni mir, međutim pokazalo se da je on bio samo pauza. I, kako je rekao Kisindžer, ‘tragedija Nemačke je u tome što je suviše velika za Evropu a suviše mala za svet'”.

Usledila je Jalta, svet se deli na sfere i jedino je Tito uspeo da ostvari svoj prostor slobode dok su svi drugi ostali u tim zadatim koordinatama. Cvetićani podvlači da je Josip Broz to uradio “mangupski”.

Kasnije će, krajem sedamdesetih gdina prošlog veka, sve do 2007. SAD biti jedina globalna supersila u ime nekog liberalnog mira. Istorija nije mirovala na Balkanu i on će biti samo mala epizoda širih epizoda koje će se nastaviti upravo sada. Dvehiljadesedme počinje globalna finansijska kriza i narodski rečeno kolač je manji a jednako je gladnih usta. Ukrajina je samo epizoda novog tridesetogodišnjeg rata, Sirija 1, pa Sirija 2… Rusija se sprema za Siriju a SAD se spremaju za Ukrajinu i ovo više liči na poker nego na šah, kako je mislio Bžežinski. Imamo stalno podizanje uloga i ovo sada je globalni strateški poker i rat u Ukrajini je ulazak u drugu deceniju novog tridesetogodišnjeg rata koji je, zapravo, rat za definiciju svetskog poretka. Ovo se neće završiti za četiri godine jer nije ni počelo sada nego pre deset-jedanaest godina u Siriji. Ovo se neće zaustaviti na Ukrajini.

Cvetićanin kaže da je ruska strateška kultura čizma i tenk, dok je američka pogonska sila i samim tim što je na severnoameričkom severu. Geografija je sudbina. To hoće li se preliti na Balkan to nije u našim rukama, a dobra vest je da trenutno niko nema ozbiljnih tendencija da bi kod nas gruvalo kao u svetskim ratovima. Rat u Ukrajini je zadnja epizoda tridesetogodišnjeg rata i mi zapravo živimo u dugoj epizodi XX vek i ovo je drugi raspad Sovjetskog saveza. Na novoj Jalti će biti SAD i Kina, a Rusija u Ukrajini igra baraž.

General Blagoje Grahovac kaže da ima nekoliko hiljada definicija rata i da je najduža ona na trinaest kucanih strana – jedna rečenica. “Ja koristim definiciju da je rat nepredvidiva društvena kategorija a to podrazumijeva da se u ratu dešava sve ono što genijalni ljudski umovi izmisle i sve ono što bolesni ljudski umovi zamisle”.

Blagoje Grahovac (foto: nap.ba)

Grahovac veruje da će se u velikim državama desiti revolucije jer mi imamo – fašizme, kroz neoliberalizam na zapadu, kroz organizovani kriminal i korupciju. Planeta je ugrožena ali nemam dilemu da će se američko-evropsko-rusko partnerstvo desiti. Ranjenog tigra (Rusiju) SAD će baciti u zagrljaj Kini i doći će do američko-ruskog partnerstva jer je to za spas planete, tvrdi Grahovac

Predsednik Građanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić prigovorio je Cvetićaninu da je olako amnestirao mnoge režime. “Jer, rat u Ukrajini niste ni pomenuli. Ona je “topovsko meso”. Možemo, kazao je Vuletić, da se vratimo i na ratove devedesetih i na pitanje – zašto se ratovalo u Jugoslaviji. Tu su amnestirani i Slobodan Milošević i Srbija, i Franjo Tuđman, i mnogi teoretičari taj rat tretiraju kao predigru ratu koji se danas dešava u Ukrajini. Tu ne vidim dosta argumenata jer Milošević nije razumeo svet posle pada Berlinskog zida i taj kapitalizam koji smo ovde razumeli suviše loše.

“Rekao bih da je taj najsuroviji kapitalizam na koji se Vi pozivate danas u Kini. Ona je komunistička država ali funkcioniše na nekom prvobitnom kapitalizmu. A kapitalizam koji smo ovde definisali kao zlo je generisao sve ove probleme i u tom kapitalizmu sa zapada došlo je do nekog nivoa, do zaštite ljudskih prava, do najviše socijalne zaštite građana, do najviše pažnje, do isticanja pojedinca u prvi lan a ne nacije i ne opsednutost teritorijama tako da smo došli s ove druge strane”.

Zoran Vuletić (foto: portalforum.rs)

“Posle pada Berlinskog zida svet je ušao u globalizaciju, što ovde olako osuđuju svi. Mislim da je pogrešno definišu jer ako pogledamo ko je u svetu najveći korisnik glogalizacije, to su Kina, Indija, Rusija, Afrika to je ovde Srbija i bivša Jugoslavija. Zapadni svet praktično finansira globalizam posredno preko njujorške i londonske berze… distribucijom kapitala srednje klase. Ko trguje na berzama? Srednja klasa trguje na berzama u SAD, ovde se pogrešno misli da trguju samo najbogatiji. Nije tačno! Dakle, srednji slov sveta finansira razvoj Kine! I Rusije, Indije i Afrike”.

Ne mogu da se složim sa tim da je ova, istočna strana izazvana divljim kapitalom i neoliberalizmom, kazao je Vuletić. “Imajući to u vidu često se ovde postavlja pitanje možemo li da povučemo paralelu između agresije Rusije na Ukrajinu i agresije NATO pakta na Srbiju. Možemo ali samo u jednom delu. Moramo da objasnimo – zašto je Srbija bombardovana. Prava paralela agresije Rusije na Ukrajinu je agresija Miloševića i njegove politike na Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i na Kosovo. Jer kako je bombardovan Marijupolj tako je rušen Vukovar i trideset godina posle toga danas u Srbiji svi izbegavaju da kažu šta se desilo u Vukovaru.

Na isti način kako smo amnestirali Miloševića i njegovu politiku za uništavanje susednih država i uništavanje Srbije zajedno sa susedima to danas radi Vladimir Putin. On je pokazao beskrupuloznost ne samo prema Ukrajini već i prema sopstvenom narodu i prema Rusiji. Njega ne zanima šta će biti sa Rusijom i ne verujem da će posle ovoga da se desi neka nova Jalta gde će Rusija da bude partner kao što je bila na prethodnoj Jalti.

To mi je nezamislivo, a tek ne mogu da zamislim da će to da budu Putin, Lavrov… Putin je od Rusije za mesec dana napravio Severnu Koreju, izolovao je kompletno od razvijenog dela sveta i narednih 30-40 godina neće moći da se oporavi. Ukrajina, koja je veoma razorena, već sada je moralni pobednik. Ovaj rusko-ukrajinski rat možemo samo da cenimo od momenta kada je Rusija priznala Ukrajinu kao nezavisnu državu i samo u odnosu na taj akt možemo da dajemo ocenu o današnjoj Rusiji. Prema tome, da se kaže da su oni na dviljački način izvršili agresiju na nezavisnu državu i hoće da je unište zbog opsednutosti teritorijama a izazvani verovato (Putin i njegovo okruženje), frustracijom svojim i neuspehom Rusije na svim globalnim poljima u odnosu na zapad, i morali su ovako nešto da urade, a uradili su samo goru stvar za sebe.

NATO pakt nije izgovor za Rusiju. Dvehiljadečetrnaeste je anektiran Krim, otkad se Ukrajina za osam godina nije izjašnjavala za članstvo u NATO paktu a koji je sada dobio novu energiju i novu atraktivnost. Više od 20 godina radim sa Rumunima i najmanje jednom nedeljno sam u toj zemlji i dobro znam kako su zdušno želeli u NATO pakt i što pamte vreme gvozdene zavese. Danas smo došli do toga da o učlanjenu razmišljaju i Finska i Švedska. Da je kojim slučajem Ukrajina 2012, 2013, ili 2014. postala članica danas ovo ne bi doživela i Majdan se desio tako što je iz Rusije “upumpala” velika sredstva i Ukrajina se povukla.

D. B.