BEOGRAD, 28. decembra 2021. (Beta) – Ustav Srbije iz 2006. godine treba menjati i građani bi trebalo za to da glasaju, ali sadašnje društveno i političko okruženje nije povoljno za ustavne promene, ocenili su danas u Beogradu učesnici okruglog stola „Ustavni amandmani – za ili protiv“.
Učesnici okruglog stola u Institutu za uporedno pravo, konstatovali su da je Venecijanska komisija Saveta Evrope dala pozitivno mišljenje o predloženim ustavnim promenama povodom kojih je raspisan referendum i da građani treba da iskoriste to što je aktuelna vlast pristala da odustane od dela svojih nadležnosti u oblasti pravosuđa i da na referendumu glasaju „da“, ali i da trenutno socio-političko okruženje nije povoljno za menjanje Ustava.
Urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović je rekao da sama činjenica da se razgovor o promeni Ustava ne vodi na javnom medijskom servisu, već u prostorijama Instituta za uporedno pravo, govori da je „politički okvir takav da u ove izmene nije trebalo ići“, kao i da je ustavne promene inicirao parlament „sa krnjim legitimitetom“.
„Parlament kojim se niko ne ponosi, uključujući i one koji su ga formirali i nije dobro da takva Skupština bude pokretač ustavnih promena. Ustav nije ni jedna od deset tema kojima ovo društvo treba da se sada bavi. Problemi u pravosuđu nisu posledica loših ustavnih rešenja već loše prakse“, rekao je Vukadinović.
Istraživač Instituta za uporedno pravo Savo Manojlović je rekao da se čini da je glasanje na referendumu o ustavnim promenama kao neka vrsta „tamnog vilajeta“ i kao da će neko „bilo kako da se opredeli zažaliti“. On je ocenio da „nije bilo adekvatne javne rasprave“, kao i da nije problem to što je jednopartijski parlament, već to što je očigledno „da je parlament potčinjen volji jednog čoveka“, što se videlo kada je 240 poslanika glasalo za jedan zakon, a nekoliko dana kasnije po nalogu glasalo suprotno povodom istog zakona.
Naučni saradnik Instituta za uporedno pravo Miroslav Đorđević je rekao da referendum o promeni Ustava, raspisan za 16. januar 2022. godine nije referendum „da li se nekome dopada vlast ili da li je za EU“, već da je to put da se Ustav iz 2006. godine izmeni, za čime, kako je naveo „potreba postoji“.
Đorđević, koji je bio i član Radne grupe za promenu Ustava 2006. godine, je rekao da bi izlaskom na referendum i glasanjem za promenu Ustava, glasači trebalo da iskoriste to što se „potrefilo da vlast iz nekog razloga i na polzu građana“ predlaže ustavne promene, čime se odriče dela svojih nadležnosti.
