Milan Ćulibrk
U ova „vučja vremena“ mnogi liče na dečaka koji je ubeđen da je iz zamke izvukao vuka, a ne dresiranog nemačkog vojnog psa i da na pločici oko njegovog vrata „piše Hund, al` piše i Mile“. Jer, zna li iko šta zaista piše u novom predlogu za Kosovo, „Hund“ ili „Mile“
Ovaj broj pojaviće se na kioscima tačno 88 godina nakon što je 26. januara 1935. izašao prvi broj NIN-a. Kada si mlad slaviš svaki, a dugovečnima ostaje da slave samo okrugle rođendane, pedeseti, osamdeseti, stoti… Na stranu što trenutno baš i nema mnogo razloga za slavlje. Tim pre što je najčešća reakcija kolega na informaciju da je NIN dogurao do 88 godina bila – kao Josip Broz, pre nego što je umro. Pu, pu, daleko bilo.
Sve računam, ako je NIN onomad preživeo kraljevu zabranu, preživeće i ova „vučja vremena“. Već u jesen te 1935. ministar policije pismeno je od ministra pravde zatražio da se „državnim tužiocima daju instrukcije da prema NIN-u preduzimaju najstrože mere“, državni tužilac je ekspresno, 7. septembra doneo rešenje o zapleni tek odštampanog 26. broja i zabranio dalje izlaženje NIN-a, a nadležni sud odmah potvrdio tu odluku. Tada je to tako funkcionisalo. A danas? Pa, zamislite da na zahtev ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, ministarka pravde Maja Popović naloži republičkoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac… Uh, nemojte dalje da zamišljate. Ima danas mnogo većih realnih problema da bismo mašti puštali na volju.
Evo, malo, malo pa nam predsednik Aleksandar Vučić „preti“ da će se povući sa kormila države i prepustiti ga „pametnijima“. Vojislav Šešelj ga javno kumi i moli da to ne radi, poručujući da kapetan ne bi smeo da napušta brod kad tone. Još samo da mu otpeva Ima neka tajna veza Bijelog dugmeta: „Sidro koje lađu čuva, da ne bude buri plijen, tone skupa sa tom lađom, jer je ono dio njen.“
Mnogo glasniji od Šešelja su ministri i visoki funkcioneri SNS-a, koji (kao) po komandi na društvenim mrežama kače slike vukova, sa porukom „uvek uz svog predsednika“. Nadam se da prijatelji iz Kine, u kojoj je tek počela godina zeca, ovo neće shvatiti kao provokaciju. Tim pre što je ideju za ovaj igrokaz svakako dao sam Vučić, koji stalno ponavlja kako u cirkusu mogu da se vide sve dresirane životinje, osim – vuka. Od tada u javnom prostoru ima sve više Vučića, Vučevića, Vučićevića i poneki Vuk (Dejan Stanković)… Nema, doduše, Zorane Mihajlović, ali je i ona 2017. za Večernje novosti, kao potpredsednica Vlade govorila: „Za vučja vremena treba nam Vučić.“
Meni je, međutim, prva asocijacija na ovoliku najezdu vukova film Vuk samotnjak, u kome je dečak, koga igra Slavko Štimac, ubeđen da je iz zamke izvukao vuka a ne dresiranog nemačkog vojnog psa i da na metalnoj pločici oko njegovog vrata (Hund Military) „piše Hund, al` piše i Mile“. I zaista, zna li iko šta piše u francusko-nemačkom predlogu, koji je, bar tako kaže Vučić, prihvatilo i pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo? Piše li u njemu „Hund“ ili „Mile“? I da li će možda, kad se reši problem Kosova, na dnevni red stvarno doći i Mile, iako njega politički protivnici ne porede sa vukom, nego sa „međedom“.
Zauzeti najezdom vukova, mnogi su progutali i priču kako nam baš dobro ide, jer su se, eto, strani „investitori“ skoro potukli u nastojanju da „investiraju“ u Srbiju. Tako je, bar, plasirana vest da se vlast prošle nedelje zadužila za još 1,75 milijardi dolara. „Mi smo juče prikupili 1,75 milijardi dolara, uz nezapaženo interesovanje, jer se javilo više od 500 stranih investitora, koji su hteli da kupe evroobveznice Srbije za više od 11 milijardi dolara i to je ogroman uspeh“, izjavio je ministar finansija Siniša Mali kao najveći zagovornik teorije relativiteta. Jer, šta rade obični građani kad odu u banku i uzmu keš kredit od 1.000 ili 2.000 evra? Kažu li prijateljima da je banka u njih „investirala“ ili da su morali da se zaduže?
A cena? Prava sitnica, što bi rekao Sir Oliver iz stripa Alan Ford. Na dolarski dug koji dospeva za pet godina kamata je 6,25 odsto, a na deset godina 6,5 odsto, a nakon njegove konverzije u evre trenutno je 5,8 i šest odsto. No, u trenutku kada euribor poraste sa sadašnjih oko 2,9 na 4,1 odsto, kamata na srpski dug dostići će 7,2 odsto u evrima. Po toj ceni u jesen 2011. zaduživala se i vlada Mirka Cvetkovića, a za tu pozajmicu Vučić i Mali su tvrdili da je bila jedan od razloga što Srbija „zamalo nije bankrotirala“.
Eto još jednog dokaza da je sve relativno. I tako će biti u zemlji vukova sve dok bude ovaca za šišanje.
