Snežana Čongradin
Odavno je jasno, više godina unazad, da bi režim Aleksandra Vučića da ima trunke demokratije u društvu, vladavine prava, fer uslova za izbore, slobodnih, ili bar neopterećenih medija uticajima vlasti, pao kao kruška.
Ne bi se dogodila nijedna od tragedija u kojima su ljudi izgubili živote, egzistencijalnu sigurnost, bivali ogrnuti dubokim siromaštvom… Ne bi se dogodilo ni da je Srbija u tihom ratu sa gotovo svim zemljama u okruženju, da širi mržnju prema narodima bivše Jugoslavije, da podržava zločinački režim Vladimira Putina i podstiče kršenje ljudskih prava u tako drastičnom obimu.
Svega toga ne bi bilo, da svedemo ovu misao, da režim Aleksandra Vučić nije nasilan i brutalan u svojim namerama opstanka na vlasti.
Kako seješ, tako i žanješ, međutim.
Stoga, jasno je mesecima unazad da je režim Aleksandra Vučić, koruptivan, huškački, agresivan, lažljiv kao posledicu sopstvenog postupanja izazvao najsnažniju opšte narodnu pobunu i protiv sebe navukao nikada jači i čak u celom svetu kao izuzetno snažan prepoznat otpor.
O studentskoj pobuni protiv korumpiranog i nasilnog režima u Srbiji priča ceo svet, i u državama u kojima tamošnji građani nikada pre toga nisu ni čuli za našu zemlju.
Pobuna protiv režima Aleksandra Vučića okrenula se i proputovala u informacionom smislu celom planetom. Javne i omiljene ličnosti širom sveta izražavaju svoju fascinaciju studentskom pobunom pred milijardama ljudi.
Da narod ima moć, jedna je od najsnažnijih poruka.
A, šta za to vreme radi jadni diktator i njegova medijska mašinerija?
Živi i dalje život privilegovanih, bogatih, izuzetih od prilika koje preovladavaju u društvu koje su kreirali u poslednjih 12 godina, koliko su na vlasti.
Bacaju mrvice siromašnima, grade i promovišu infrastrukturne projekte koje oni sami vrlo retko koriste, poput Železničke stanice u Novom Sadu, gde je zbog nemara i gore opisanog odnosa režima prema javnom dobru poginulo 16 ljudi.
U padu nadstrešnice nisu ginuli privilegovani, jer oni se ne voze vozovima i javnim saobraćajem.
Oni voze „pun gas“ u svojim preskupim automobilima. Jedu i piju hranu i pića koja su nedostupna najvećem broju građanki i građana Srbije, a dovedeni su na funkcije koje zauzimaju samo da brinuli o tome kuda idu naši novci od poreza, preusmeravaju li se u projekte koji donose korist običnim ljudima. Da se brinu o elementarnim vrednostima, da ne podržavaju ratne zločince i nakaradne vrednosti koje veličaju zlikovce i alavce.
Ispostavilo se, međutim, da kada vlast i odluči da preusmeri javni novac u ono što se definiše da je od javnog značaja, čak i tu „mazne“ pa poginu ljudi zbog njihove bahatosti.
Imajući u vidu da je naš predsednik prepoznatljiv po tome da držeći najsiromašnije ljude kojima vlada u teškoj zabludi, kada je reč o onome što njegov režim čini više od decenije, da je u tome jedan među viđenijima u celom svetu, konačno je dobio i odgovarajuću reakciju.
Studentsku pobunu. Ona ga je toliko rasklimala, ogolila, uništila, da više nije siguran, preciznije, sad čak i sam zna – da je ta sila jača od njegove. Ako si jak lažov i lopov, dobićeš i jak odgovor na to – jake borce za istinu i pravdu.
Najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je Vučić već zapravo na kolenima iako se putem svojih medija predstavlja kao pobednik i onaj koji će još dugo da vlada.
Možda se baš zato, znajući to, tako i predstavlja.
Stoga, ponovimo te rezultate o njegovom sledstvenom padu na kolena.
Da se danas održavaju izbori, u scenariju u kojem na izbore izlaze samo studentska lista (lista profesora, radnika, poljoprivrednika, stručnjaka, podržanih od strane studenata), pokret na čelu sa Aleksandrom Vučićem (SNS, SPS, Zavetnici) i stranke manjina, 54.8 odsto građana Srbije bi glasalo za studentsku listu, dok bi za Vučićevu listu glasalo 42,1 odsto.
Takođe, ukoliko bi celokupna opozicija (građanska i „desna“, Kreni-promeni, dr Milić i dr Nestorović) izašla ujedinjena na izbore, osvojila bi 10,2 odsto, studentska lista – 45,9, a pokret na čelu sa Aleksandrom Vučićem još manje nego u prvoj varijanti – 41,4 odsto, pokazuju najnovija istraživanja u koje je Danas imao uvid.
Ako si mnogo jak kao lažov i lopov, još jači će nastati otpor kao reakcija na takac odnos. Kad tad. A, tad je izgleda sad. To je valjda nešto kao prirodni zakon.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
