Piše: Snežana Čongradin
Kukavički strah nezrelih političara, nedoraslih izazovima, u kojima pretenduju da preuzmu funkcije od višedecenijski dokazanih ratnih huškača i profitera, korumpiranih i otuđenih od patnje siromaštva običnih ljudi, odmah je po tragičnom utisku iza onih sa sramnim kalkulacijama aktuelnog režima Aleksandra Vučića, računanjem i pretvaranjem nesreće, smrti i gladi ljudi zahvaćenih ratom koje god nacije ili verske opredeljenosti bili, u navodni državni interes.
Da li je reč o gluposti, namernoj ili bahatoj neosetljivosti ili potkupljenosti i nekoj vrsti primoranosti, ali teško je poverovati da postoji i zrnce vrednosti i nepokvarenosti u odnosu na to kako se oni koji osvajaju tronove vlasti na izborima, za manje od mesec dana, odnose prema nesreći kojoj prisustvujemo unazad 15 dana.
Čak je primetna i dobrodušnost s obzirom na neosetljivost u odnosu na izbeglice koje pristižu preko naših prostora unazad već šest godina, odnosno evropskim novcem plaćenu i suzdržanu obzirnost, u smislu prihvatanja ishoda u kojem im se samo pokazuje put koji vodi preko granice, ne bi li se slučajno takvi – izbeglice drugačije boje kože i vere zadržali ovde i izazvali mržnju siromašnih i mržnjom zatrovanih građana od strane lopovčina i ratnih profitera koji celu deceniju zauzimaju najviše pozicije vlasti, očekivano je da se tako ubogaljeni ljudi priklone zločincima.
Toj tvrdoj ruci idiota, toliko bahatih i bezosećajnih da u svojim zamislima izvesno pronalaze razloge i opravdanja za sva nepočinstva koja su proizveli ili tek prave planove da ih proizvodu. Jer, zlo nestaje ako se od njega odustaje, a svaka prilika ima težnju da se produži, tako je, valjda, u logičkoj strukturi svake misli ispostavljeno.
Pitanja i začuđenost uobičajna, koja ovih dana provejavaju kao kasni martovski sneg nad Evropom, kako u Ukrajini tako i u ostalim državama ovdašnjeg kontinenta, o tome kako je moguće da Srbi podržavaju invaziju i agresiju Vladimira Putina na Ukrajinu, kako ćute i nalaze opravdanja nad tim prizorima ubijenih, sravljenih gradova, proteranih majki sa malom decom, koji u milionima pokušavaju da izbegnu strahote ruskih tenkova i bombi, okrutna su i glupa gotovo isto kao osobine koje im se pripisuju.
Da ne pominjemo da su retka, odnosno poželjnija u odnosu na to u kom obimu se pojavljuju, kao i da dolaze od onih koji se toliko nisu uzbuđivali zbog istih tragedija, izbeglica sa Bliskog istoka, drugačije boje kože, koje su zbog invazija proterivali oni s druge strane – ujedinjeni u NATO.
Stoga, podsmeh ekipi podržavalaca Vladimira Putina i ruske agresije na Ukrajinu, neosetljivcima na smrt, glad i strah ukrajinskog naroda, jadniji je od čak i od njih samih, žrtava podmuklih ratnoprofiterskih hulja, Aleksandra Vučića, Ivice Dačića, Aleksandra Vulina, koji će svakog ko ugrožava njihovu dominaciju i bogatstva gurnuti niz stepenice a da ne trepnu.
U takvim prilikama, bez obzira na činjenicu o održavanju izbora za nešto više od tri nedelje, očekivano je od strane takozvane proevropske opozicije čuti osudu zločinačkog režima Vladimira Putina, u situaciji kada, bez obzira na kontekst i svest o tome da NATO gotovo istu odgovornost snosi za one „nevidljive“, odnosno – po rasi – „problematične“ izbeglice sa Bliskog istoka.
Preciznije, nije očekivano, koga briga šta o tome misle pretendenti za osvajanje vlasti iz redova opozicije, kad se već sami nisu glasno o tome izjasnili. Izuzev zeleno-leve koalicije „Moramo“.
Teško je samo to što kada im postavite čak i posredna pitanja o tome kako vide okolnosti u kojima je Srbija izostala sa „crne liste“ ruskih kriminalaca, psihopata na vlasti, koji su izvršili invaziju na jednu zemlju usred Evrope, kažu da to nije zasluga Aleksandra Vučića odnosno da nije sramotan izostanak sa te liste, jer „državni je interes ne zamerati se nikome“, pa ni ovom koji, da ne bi morao da skuplja leševe i prikriva ih, preko njih prelazi gusenicama tenka i prilepljuje ih za tlo do nestanka. Ukrajinsko tlo.
(danas)
