U Vraniću je danas održan komemorativni stradalim stanovnicima ovog kraja od četničke kame 1943. godine. Na skupu su, pored meštana i predstavnika više boračkih i antifašističkih organizacija iz kraja (i SUBNOR-a Beograd) bili Aleksandar Kraus iz Saveza antifašista Srbije, predsednik Građanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić, Staša Zajović iz organizacije Žene u crnom i tri gosta, branitelji iz Vukovara – Milan Paun, Nikola Tarle i Joakim Erdelji.
VRANIĆ, 20. decembra 2021. – Ovde smo da kažemo da nismo zaboravili, da kažemo da Vranić još uvek zna i pamti stradanje avojih građana na današnji dan pre 78 godina, 1943. godine. Na dan kada su zveri u ljudskom obliku, pripadnici Ravnogorskog pokreta, počinili monstruozan zločin nad običnim nedužnim žiteljima našeg sela. Kao i svake godine, podsetiću vas , rekao je Vladan Pantić u ime Udruženja „20. decembar, šta se dogodilo u toj noći pakla i užasa.
„Kao plod raznoraznih frustracija, poraza i poniženja i mržnje prema narodu Vranića zbog njegove revolucionarne opredeljenosti, četnici sa ovog terena kuju plan osvete tokom leta i jeseni 1943 godine prema nedužnim građanima i porodicama koje su već imale nekoga od svojih članova u redovima partizanskih jedinica. Održana su tri sastanka četničkih glavešina na kojima su pravljeni spiskovvi smrti, odnosno odmazde za neposlušnost. Ti sastanci su bili kod kuće Rajka Đorića u Rašića Kraju, kod kuće Velimira Jankovića u Taraišu koji je bio četnički komandant Vranića tokom celog rata i kod kuće Ranka Mitrovića takođe u Taraišu. Verovatno je bilo još ovakvih ili sličnih sastanaka ali se za ova tri pouzdano zna“.
Pantić je rekao da je posle dobijanja zelenog svetla „u vidu dva Dražina naređenja od 5. oktobra 1943. godine“ (‘Izdajnik i ratni zločinac Draža Mihailović pred sudom’, ćirilica, strana 380. i od 17. novembra 1943. godine, radiogram br. 526 i 527, izvor „Dokumenta sa suđenja ravnogorskom pokretu“ (10. juna – 15. jula 1946) godine, strana 601, autor prof. dr Mića Zečević, u kojima Draža traži i naređuje svojim komandantima na ovom terenu da se područje „od Kosmaja do Beograda očisti od komunista“, od tih kako je on govorio probisveta i avanturista.
„Nakon toga četnički štab Avalskog korpusa kreće u realizaciju svog paklenog plana. Kreće u svoj krvavi zločin u kome Vranić gubi 68 života svojih građana za samo par sati divljanja tih ubica i monstruma. Drugog dana sv. Nikole, 20. decembra 1943. godine uveče, I bataljon Posavske brigade Avalskog korpusa, regularna jedinica Ravnogorskog pokreta čini jedan od najjezivijih zlčina u istoriji Srbije. Prosto je neshvatljivo sa koliko mržnje, svireposti i sadizma je ugašeno pomenuth 68 života. Više od polovine stradalih bili su žene i deca, njih tridesetpet“.
Jedanaestoro ubijene dece bilo je starosti do 15 godina, dvoje dece u kolevkama, jedno od godinu dana, a jedno samo od pet meseci. Četiri devojke su silovane pred porodicom, potom zaklane sa njima. Četrnaest porodica je uništeno zato što su drukčije mislile, zbog toga što su imale nekog svog u redovima Narodnooslobodilačke vojske koja je krvarila boreći se za slobodu svoje zemlje protiv okupatora, ne sluteći da postoji vojska koja će ih zbog toga kazniti tako što će im uništitit porodicu. Oj Srbijo, šta si dočekala!? Smemo li mi da to zaboravimo i da oprostimo? Smemo li da ćutimo kad se evo nakon 78 godina kaže kako su ravnogorci bili antifašisti i oslobodioci. Kaže jedan doktor istorijskih nauka nedavno ovde u Vraniću kako nisam kompetentan da sudim o tome. Nisam, gospodine doktore, ali mi barem dozvolite da u ime Vranića i njegovih žrtava tražim od Vas i Vaših istomišljenika objašnjenje i dokaze o četničkoj borbi protiv okupatora od kraja 1941. godine do kraja rata, ne računajući borbe protiv partizana, osim ako ne računate, rekao sam mu, da su partizani bili okupatori u sopstvenoj zemlji.
„Doktor kaže da su partizani izvršili mobilizaciju 1941. godine u Vraniću, što je titalna neistina. Tada u redove NOO odlazi 14 prvoboraca, dobrovoljno. rat je preživelo samo njih pet. Doktor kaže da je zločinu četnika prethodio zločin, ponavljam zločin partizana u proleće 1943. godine ovde u Vraniću. Znači da treba da se opravda i izjednači jedna legitimna akcija partizana u kojoj je poginuo komandir čete iz Kamendola sa masakrom nedužnog naroda poklanog na spavanju. Potom kaže da su komunisti 1945. i 1946. godine pobili „silan nevin narod“, kako je rekao „najbolje domaćine“ bez suđenja i ustanovljene krivice“.
Pantić je rekao da je sa tim doktorom polemisao i oko broja žrtava u Vraniću tokom II svetskog rata pošto se zalagao da se na broj 178 žrtava doda još 20-30 onih koji su stradalu u „crvenom teroru“. Pantić je saglasan da su svi stradalu u Drugom svetskom ratu, uz napomenu da su ovih 20-30 nisu bile žrtve nego „izdajnici i izrodi svog naroda“. Oni su, veli, stradli jer su sve vreme rata ubijali, hapsili, tukli i maltretirali spstveni narod i svaki pokušaj opravdavanja i oprosta njihove krivice i zločina kao i pokušaj prisajedinjenja sa ostalim žrtvama sa ostalim žrtvama upravo njihovog i okupatorskog terora je skandalozno i neshvatljivo, rekao je na današnjoj komemoraciji Vladan Pantić, predsednik udruženja „20. decembar“ iz Vranića.
Vranić zna i pamti, kako žrtve tako i dželate, po imenu i prezimenu!
Dragan Banjac
