Licemerje i smrt Olivera Antića, mentora najgorih
Ćutali ste, izuzev malobrojnih, koleginice i kolege, dok je Oliver Antić otpuštao, kažnjavao, ponižavao studentkinje i studente, dok je predatorski zauzimao sve više mesta na Pravnom fakultetu, misleći da se do naučnog vrha stiže nasilnim osvajanjem nastavnih predmeta, a ne stvarnim znanjem i kreativnošću. Ne znam da li vas osuđujem, ne bih želela. Možda samo nisam uspela da shvatim koliko je previsoko postavljena letvica za javni govor.
Ćutali ste, izuzev malobrojnih, dok je Antić na mesta nas otpuštenih dovodio sebi slične, uvek podobne, a redovno nespremne i bez naučnih i nastavnih zasluga.
Ćutali ste dok je mentor najgorih primljen za vašeg kolegu i promovisan u profesora univerziteta, a one jedine dvojice koji su se glasno usprotivili već dugo više nema.
Ćutali ste, izuzev malobrojnih, koleginice i kolege, dok sam hodnikom iznosila svoje knjige nakupljene za četvrt veka rada na Pravnom fakultetu, vaši skutovi su se povlačili u kraj predamnom, dizala sam glavu da mi ne vidite suze od hladnoće (prašine?) tih skutova. Ne znam da li vas osuđujem, ne bih želela. Možda samo nisam uspela da shvatim koliko je previsoko postavljena letvica za javni govor.
Ćutali ste dok se Antić kameleonski preobražavao u “prijatelja” svakog ko je na vlasti u Srbiji, bez obzira na miris, ukus i političku pripadnost.
Ćutali ste, predsedniče Republike, dok su vaši profesori od kojih ste, biće, nesto i naučili nazivani narodnim neprijateljima i domaćim izdajnicima. Ćutali ste dok smo mi koji nismo bili po vašoj političkoj volji, bez elementarnog obzira koji ljudsko biće čini čovekom, odstranjivani kao štetočine. Za vas, međutim, nikad nije ni bilo letvice za javni govor.
Ćutite dok ministar inostranih poslova piše o kraju svog ambasadora i o njegovim “naučnim” i “ljudskim vrlinama, o “patriotizmu” okončanom u vratima pakla.
Ćuti čaršija beogradska o biranim rečima nekrologa – gde će nego u “Politici” – o “Diki” (od milja Oliver Antić), o relativizaciji njegove zle uloge u odstrelu u ime Zakona o univerzitetu iz 1998, čiji je on razorno dolozno oruđe bio.
Ćutite dugo i istrajno. Sad zaista imate razloga da zanemite. Ostanite nemi, ćutite i dalje, bolje je nego da ćutite u minuti ćutanja, bolje je da ćutite nego da objavljujete još nekrologa ili da držite patetične komemoracije.
Zanemite, previsoko je podignuta letvica za neobuzdano zlo.
(Skupština slobodne Srbije, foto: Medija centar Beograd)
