BEOGRAD, 22. juna 2021. – Posle duge i teške bolesti danas je u sedamdesetpetoj godini, preminula poznata novinarka Gordana Suša. Suša je rođena 1946. godine u Beogradu, a nakon diplomiranja na Fakultetu političkih nauka novinarstvom se bavila od 1970. godine.
Kakva karijera! Još u vreme studiranja radila je na Drugom prograu Radio Beograda, vodeći dnevni umetnički program „Ko se duri u kulturi“. Kasnije se zaposlila za stalno. U odeljenju za vesti od reportera, preko komentatora postala je i urednica na Radiju. Posle odlazi na RTB, sadašnji RTS. ponovo u odeljenje vesti. Tu je brzo postala legenda. Tokom skoro deceniju i po Suša je „prva faca“ Dnevnika, prilog koji se čekao kao i prognoza vremena Kamenka Katića. Promovisala je „saveznu politiku“, a s početkom raspada zajedničke države, u maju (među prvima!) 1991. godine napušta RTB, nezadovoljna smenama koje je sprovelo rukovodstvo na čelu sa direktorom Dušanom Mitevićem i zbog nekritičke podrške predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću i njegovoj Socijalističkoj partiji.
Nakon odlaska sa RTB pridružila se Yutel-u, televizijskom programu koji je finansijski podržalo Savezno izvršno veće kojim je predsedavao Ante Marković. Osim Suše i Gorana Milića na programu su radili Zekerijah Smajić, Dževad Sabljaković, Velibor Čović, Ivica Puljić, Aleksandar Saša Mlač i drugi. Yutel je bio drukčiji od svih jugoslovenskih televizija, izveštavajući, recimo, o incidentu u Borovu Selu, desetodnevnom ratu u Sloveniji…
Uvek buntovna i pravična Suša odlazi u Borbu, ksnije i u Našu Borbu, formira vlastitu video-produkciju Video nedeljnik (VIN), a decembra 1999, kako ističe, od pet kandidata (posle toga uvek je bio samo jedan!) izabrana je za predsednicu Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
Sudbina se poigrala i odredila da sa Gordanom urdim njen poslednji intervju (Dosije o medijima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, list Danas, 27, januara ove godine, pod naslovom „Večita buntovnica“.)
Evo šta je tada rekla o Jugoslaviji i Antu Markoviću: U vrlo kratkom vremenu interegnuma, posle Titove smrti dok još nisu ojačale republičke oligarhije, Jugoslavija se otvarala prema svetu, ukinut je tajni službeni list, ukinut je verbalni delikt, promenjeno 12 hiljada zakona i prilagođeno evropskim standardima, došao Ante Marković za predsednika Saveznog izvršnog veća, tada se prvi put odomaćila reč mandatar, došao i MMF, tada je šira javnost prvi put čula za grejs period, sa platom ste mogli da letujete, dinar je bio konvertibilan a Yu pasoš na velikoj ceni… Ta velika zemlja „koju su stvarali najbolji a rušil najgori ljudi“imala je šanse da bude 13-ta zvezdica na zastavi Evropske unije, odnosno, članica evropske zajednice naroda, dugovala je najviše 25 milijardi dolara, za vreme Ante Markovića dug se sveo na 8 milijardi. Danas samo Srbija duguju skoro duplo, više 46 milijardi! Stiglo nas je Markovićevo proročanstvo kojeg se mnogi, ničim izazvani, prisećaju po društvenim mrežama : „Zablude ćemo plaćati siromaštvom, trovanjem duha i položajem daleke periferije u Evropi“.
Adio, Gocili!
(Sahrana će biti obavljena u krugu porodice)
Dragan Banjac
