среда, фебруар 21, 2024

U tunelu usred mraka

Slične objave

Podeli

Dario Rosi

U 11 sati se u vesti N1 direktno uključio reporter sa terena, ispred Radničkog na Tošinom Bunaru i slikom potvrdio da još ima vatre i gustog belog dima. Naime u ovom restoranu je, kako reporter reče, jutros u 8,20 izbio požar. Žao mi je Radničkog, kafane u čijoj sam odličnoj klopi nekoliko puta baš uživao. Tako i znam da se radi o prizemnom zidano – montažnom objektu (tip baraka) tik uz fudbalski teren, lako pristupačnom sa najmanje dve strane. Kako mi je matematiku predavao prof. Stole, drugi sa sns liste, očas sam sračunao da pet vatrogasnih kamiona za 2,5 sata nije ugasilo požar. Pomislio sam šta bi bilo da je, recimo, planula Beograđanka ili nedaj Bože tunel

Jer od jula 2018. godine, kada je obustavljen železnički saobraćaj oko Kalemegdana zbog izgradnje Beograda na vodi, svi vozovi pa i oni sa opasnim i zapaljivim teretom iz Pančeva više nisu imali kuda, osim kroz tzv. Vračarski tunel koji u dužini od 3,5 km povezuje stanicu Pančevački most preko stanice Vukov spomenik, sa stanicom Karađorđev park.

Još tada je Vatrogasno spasilačka brigada objavila da nema mogućnosti za njihovu intervenciju ukoliko dođe do požara ili izlivanja opasnih materija, jer nemaju dovoljno potrebne opreme, ni specijalno šinsko vozilo za gašenje požara, niti mogu da priđu vatrogasnim kolima do pomenutih stanica. Nisu u mogućnosti ni da izvrše eventualnu evakuaciju putnika, a sve je ušlo u nalaz inspekcijskog nadzora. Ali – vagoni evo već četvrtu godinu kloparaju tunelom.

Direktor Saobraćajnog instituta CIP koji je projektovao stanicu Vukov spomenik kategorički tvrdi da su Vukov spomenik i uopšte naši tuneli “apsolutno su nebezbedni za prevoz opasnih i eksplozivnih materija”.

Može da ode pola Beograda u vazduh od eksplozije, dovoljna je jedna varnica pri višim temperaturama, a šine su te koje prave varnice”. Državna firma “Infrastruktura Železnica Srbije” priznaje da su najčešće prevožene opasne materije: naftni derivati, TNG, sumporna, sirćetna i azotna kiselina, veštačka đubriva i amonijak, kao i da ne postoje sistemi za detekciju eksplozivnih atmosfera, instalacije sa protiveksplozivnom zaštitom za sprečavanje nastajanja varnica, ni za odvođenje statičkog elektriciteta.

Ali tvrdi da je prevoz bezbedan zato što je istovremeno curenje tereta i iskliznuće voza ”izuzetno malo verovatno”, a ako do curenja i dođe voz se nikako ne zaustavlja u tunelu. Opasne materije se prevoze samo od ponoći do četiri sata ujutro kada nema putničkog saobraćaja, propušta se samo po jedan voz a ako putnici iz zaustavljenog voza uspeju da izađu i ne uguše se zbog nedostatka ventilacije, njihova evakuacija se (jer nema ni svetla) obavlja u smeru putovanja kako bi koristili čeono svetlo lokomotive.

Prema proceni stručnjaka ako bi npr. iscureo hlor, dejstvo ovog toksičnog oblaka bi se u smrtonosnoj dozi, u zavisnosti od pravca vetra, proširilo u krugu od 2,2 kilometra oko mesta udesa. Da skratim, po Inspekcijskom nadzoru iz aprila 2021.utvrđeno je okruglo 24 nedostatka i nezakonitosti.

Naša država i ovom, kao i drugim, ozbiljnim problemima pristupa strateški i odgovorno sistemom „neće valjda“, što obećava da u slučaju da se to ipak desi, sledi zaključak „e jebiga“. Tako da u naslovu ove priče nema pogreške. Mrak je!