Činjenica je da su Beograd i Priština i dalje jako udaljeni od konačnog sporazuma, ali svaki problem manje je korak bliže rešenju. Mnogo je bolje da Vučić i Kurti jedan drugome osiguraju fotelje dogovorima nego tenzijama
Boško Jakšić
Priznao je Kosovo, grme srpske profesionalne patriote, samozvani branitelji nacionalnih interesa, uz podršku onog dela javnosti kojem je proces razmišljanja okovan propagandom kakva traje duže od dve decenije.
Prodao je Kosovo! Još jedan poraz Srbije! Trijumf Albina Kurtija!
Nije Aleksandar Vučić priznao ni prodao Kosovo, kako buče političke analfabete koje, igrajući na kleronacionalizmu i istoriji, ne prepoznaju, ili to ne žele, dugoročni interes svoje zemlje – prosperitetan život u miru. Uvek će biti onih koji svaki kompromis tumače kao kapitulaciju, nabeđenih trockista koji priželjkuju permanentni rat za Svetu zemlju.
Ako je Beograd prihvatio reciprocitet, a to je moglo i ranije, zar od toga nemaju koristi obični ljudi, Srbi i Albanci? To što oko 130.000 kosovskih Srba (a većina ima dokumenta izdata u Prištini) mogu kao i svi ostali građani slobodno da putuju između Kosova i Srbije koristeći svoje lične karte nesumnjivo im olakšava život. Nikakav vizni režim u trajanju od 90 dana. Pronađen je način da se Srbima na KiM ne promeni svakodnevni život i da ne budu opterećeni dodatnim procedurama.
Skidanje jednog po jednog problema sa liste ukinulo bi (zlo)upotrebu Kosova koja traje decenijama: zašto sada o padu standarda kada spremaju udar na Srbe sa severa? Zašto sada o Prajdu kada Rosu prete? Želim nove dogovore jer sam sit ovakvih manipulacija.
Rešenje oko dokumenata je izgleda rezultat odlučnijeg angažovanja Vašingtona kako bi se snizila tenzija, što je i bio ključni cilj američkog i evropskog posrednika. Vučić je dobio čvrsta uveravanja da će pitanje Zajednice srpskih opština biti uključeno u agendu budućih kontakata. Kurti je obezbedio primenu principa reciprociteta pošto Srbija prestaje sa izdavanjem ulazno-izlaznog dokumenta za građane sa kosovskim ličnim kartama.
Lideri Srba sa Kosova, koji su pretili izlaskom iz prištinskih institucija, odmah su promenili ploču da bi se uskladili sa tonovima iz Beograda. Srpska lista pozdravila je dogovor „od neprocenjivog značaja”. Uz obavezne panagirike predsedniku kome je prepušteno da zna šta je za Srbe sa severa bolje od njih samih. Ako je od „neprocenjivog značaja”, zašto onda Srbi ranije nisu prihvatili ovakvo rešenje?
Glavni cilj bio je sprečavanje da tenzija preraste u konflikt kada 1. septembra Kosovo počne da primenjuje mere oko registarskih tablica, oko čega i dalje nema dogovora, iako je krajnji rok 31. oktobar.
Kurti kaže da KS tablice nisu potrebne, da ne mogu da se vrate u opticaj i da će važiti samo registracije RKS – Republika Kosovo. Beograd najavljuje da se „borba nastavlja” i da neće dozvoliti ukidanje registarskih tablica države Srbije. Vučić je na tu temu pesimista, ali takav je bio i oko ličnih dokumenata.
Sačekajmo. Obrti u međunarodnoj režiji uvek su mogući. Ne znam kako je sve prošlo juče, moguće uz neki manji incident, ali ništa od juriša Rosu i srpskih barikada.
Činjenica je da su Beograd i Priština i dalje jako udaljeni od konačnog sporazuma, ali svaki problem manje je korak bliže rešenju. Mnogo je bolje da Vučić i Kurti, koji su nedavno u Briselu bili upozoreni da izbegavaju zapaljivu retoriku i da će se smatrati lično odgovornim za svaku eskalaciju, jedan drugome osiguraju fotelje dogovorima nego tenzijama.
Neka dve strane nastave da tumače dogovor kako hoće, ali svaki sporazum je pobeda za obe strane i nema prostora za lažni trijumfalizam. Zažareni Petar Petković malo da spusti durbin da se u nekom trenutku ne bi iznenadio da ga je „vreme pregazilo”. Ovo je samo jedna etapa u pregovorima a dve strane čekaju mnogo ozbiljnija pitanja od tablica i dokumenata.
Ako nema mesta euforiji, kako reče jedan od lidera Srpske liste, onda valjda više nema mesta ni za zastrašivanje Srba od pretnje vojnom agresijom sa juga ili „ciljnim likvidacijama” Srba koje priprema albanska strana. Ni za formiranje „Severne brigade” sastavljene od mladih kojima je, kako reče predsednik, dosta „albanskog terora”.
Kfor, i njegovih 3.700 vojnika pod vodstvom NATO-a, pažljivo prati situaciju i spreman je da – u skladu sa mandatom koji proizilazi iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999 – interveniše ako stabilnost na Kosovu bude ugrožena.
Premijer Kurti traži značajno povećanje vojnika NATO-a upozoravajući na opasnost od Srbije i Rusije koje su prošle godine održale 104 zajedničke vojne vežbe na teritoriji Srbije.
Rat u Ukrajini podiže temperaturu i na Kosovu, pa albanska strana stalnim optužbama da je Srbija „mala Rusija” nastoji da taj konflikt upotrebi kako bi dobila bolju pregovaračku poziciju u Briselu. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov takođe ne bi da propusti priliku pa srpske „čuvare kosovskog zaveta” ohrabruje porukom da je Zapad nezakonito priznao nezavisnost Kosova.
Vreme je da problemi počnu da se rešavaju jedan po jedan. Neprestana tenzije na Kosovu je u velikoj meri istrošila energiju običnih građana. Vučić i Kurti, protagonisti zatezanja, odstupili su u poslednji čas i izašli iz rovova u koje su ukopani. Međunarodnim posrednicima obećali su da neće biti eskalacije.
Savladana je tek jedna etapa dugog puta, a lideri dve strane prihvatili su obavezu da se sreću jednom mesečno. Zapadu se žuri. Državni sekretar Entoni Blinken spreman je da se direktno angažuje, a kancelar Olaf Šolc je za jesen najavio susret sa Vučićem i Kurtijem. Oružanog sukoba neće biti. Ne samo zbog pojačanog prisustva Kfora, već i zato što srpski predsednik i kosovski premijer dobro znaju dokle mogu da idu.
Realno je učiniti sve da bi se situacija normalizovala, a formalno priznanje i ne mora. Neka Kosovo uđe u UN, a Srbija da se ponaša po uputstvima Nemačke dok je bila podeljena. Što reče američki izaslanik Gabrijel Eskobar u poruci Beogradu: Zaboraviti „Kosovo je Srbija”, ići na „Kosovo i Srbija su Evropa”.
Smatraću da su se stvari dovoljno normalizovale kada neki Srbin zaigra za fudbalsku reprezentaciju Kosova, koje je član Fife i Uefe. Ne tzv. Srbin i ne tzv. Kosovo.
Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
(Izvor: Politika)
