BEOGRAD, 30. juna 2022. – U petak, 1. jula u 19 sati (Galerija 72, Požeška 83a – Banovo Brdo) na tribini posvećenoj Isidori Sekulić biće govora zašto je mnogo detalja iz njenog života ostalo nerazjašnjeno. Moderatorka tribine je novinarka Smiljana Popov, a gošća tribine biće književnica Laura Barna.
Slovila je za najobrazovaniju ženu svog vremena, te postala prva Srpkinja akademik u istoriji. Kada je Isidoru Sekulić neprikosnoveni Bogdan Popović predložio za Srpsku kraljevsku akademiju nauka i umetnosti, u tom panteonu umnih glava, tom elitnom rezervatu (do nje isključivo rezervisanom za muškarce) zavladala je neverica i muk, pa i jed i otpor pojedinih akademika koji su verovali da nije ženino da misli, već da rađa i o kući brine. Biti žena u Srbiji u vreme kada je živela i protiv filozofije palanke i malograđanskog morala borila se Isidora Sekulić, nije bilo nimalo lako.
Zašto je udaju za poljskog lekara Emila Stremnickog, kog niko nije video i koji je po njenoj priči umro četiri meseca posle njihovog venčanja Isisodra Sekulić zapravo izmislila? Zašto je ljubomorno čuvala svoju intimu od javnosti? Zašto je spaljivala sva pisma? Da li je zaista doktorirala u Berlinu, jer ne postoje dokazi za to? Da li je ikada napisala drugu knjig o Njegošu koju je navodno spalila? Zašto je bila na na udaru tračeva beogradske čaršije?
Mnogo je detalja u vezi života Isidore Sekulić ostalo nerazjašnjeno. Apostolka samoće, kako su je zvali, monahinja srpske književnosti koja je živela isposničkim životom u koji je prognana kritikom, nerazumevanjem, zluradim komentarima, spletkama.
Neprikosnoveni Bog Otac srpske književnosti, Jovan Skerlić je u negativnoj kritici “Saputnika” napisao da je to „jedna nova pojava eksplozije ženske iskrenosti u književnosti“. Kritika danas kaže da je ona srpska Virdžinija Vulf, i da je pre engleske književnice koristila formu toka svesti.
Koliko su kritike bolele književnicu i trajno je obeležile, možda najbolje govore njene poslednje reči koje je na samrti izgovorila svom prijatelju, pesniku, akademiku Miodragu Pavloviću, koji ju je poslednji posetio u bolnici “Dragiša Mišović”: „Čitavo moje delo je šaka šodera bačena u velike rupe naše nekulture“.
D. B.
