петак, јул 12, 2024

Transformacija zgrada GŠ i rušenje Sajma neustavni, moguće tužbe

Slične objave

Podeli

BEOGRAD, 20. maja 2024. (Beta) – Odluke o rušenju objekata Beogradskog sajma i transformaciji kompleksa zgrada bivšeg Generalštaba, suprotne su Ustavu i javom interesu i trebalo bi ih ukinuti, ocenili su danas stručnjaci.

Takvu ocenu su na konferenciji za novinare predložile arhitekte, zatim inženjeri različitih struka, konzervatori, urbanisti, prostorni planeri, pravnici, ekonomisti i istoričari umetnosti.

“Arhitektonsko-konstrukcioni značaj objekata Generalštaba i Beogradskog sajma višestruko je verifikovan kao vrhunska vrednost graditeljstva Srbije u drugoj polovini 20. veka. Najava promene njihovih namena i funkcije je suprotna javnom interesu društva u celini”, rekao je arhitekta Bojan Kovačević. Dodao je da ta graditeljska dela čine kulturni identitet Srbije, a posebno zgrade Generalštaba, zbog NATO bombardovanja 1999. godine u kojem su oštećene.

Zgrada bivšeg Generalštaba (Foto: portalforum.rs)

Grad Beograd, kako je rekao, mora da se razvija u skladu sa javim interesom, kao održivo mesto sa kulturnim identitetom.

Razvoj Beograda, prema njegovim rečima, “nije servis za ostvarivanje privatnih interesa i uvećanje kapitala sa nesagledivim posledicama po životno okruženje”.

“Stanovnici Beograda imaju pravo da učestvuju u donošenju odluka o razvoju mesta u kome žive. Nedopustivo je da država zloupotrebljava zakone i urbanističke planove i da manipuliše javnim mnjenjem o budućem razvoju Beogradskog sajma i kompleksa zgrada Generalštaba, kao i da odluke donose, isključivo nekompetentni ljudi sa državnog vrha”, rekao je Kovačević.

Foto: Gordana Mladenović

Naveo je da je stav oko kompleksa zgrada Beogradskog sajma i Generalštaba “zahtevan nesporazum države i struke i da je država ugovorom o rušenju zgrada Generalštaba prekardašila”.

Rušenje kulturnog dobra, je kako je rekao, krivično delo.

Istakao je da su kompleks zgrada Beogradskog sajma i ansambla zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane kao kulturno istorijsko nasleđe zaštićeni Ustavom, a da su kolektivno odgovorni građani, stručnjaci, javne institucije i donosioci odluka kako na lokalnom tako i na državnom nivou.

Arhitekta i urbanista Borislav Stojkov naveo je da je Radna grupa tima stručnjaka napravila analizu svih dosadašnjih aktivnosti i dostupnih dokumenata, vezanih za rušenje Beogradskog sajma i transformaciju zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane i na osnovu toga definisala deklaraciju o njihovoj sudbini.

Beogradski sajam (Foto: Medija centar Beograd)

“Polazeći od Agende 2030 za održivi razvoj UN i ciljeva globalnog održivog razvoja, koju je potpisala i Srbija, zatim od Ustava i niza zakona, ocenili smo da su dosadašnja realizacija projekta Beograd na vodi i nagovešteno proširenje suprotni načelima održivog razvoja”, rekao je Stojkov, navodeći zaključke te deklaracije.

Projekat Beograd na vodi utemeljen je, kako je rekao, na kršenju Ustava i zakona Srbije, a njegova neustavnost ogleda se u usvajanju Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole.

Tim zakonom je, dodao je, “utvrđen javni interes jednog privatnog projekta, komercijalne sadržine i na njemu se na bilo koji način ne može primenjivati institut eksproprijacije zemljišta za proširenje naselja Beograd na vodi”.

Dodao je da su zgrade Beogradskog sajma i Generalštaba nezakonito prepuštene privatnom investitoru da ih arhitektonski transformiše po svojoj volji, zanemarujući da su objekti zaštićeni kao javno kulturno dobro.

Za projekat Beograd na vodi umesto, kako je naveo, urbanističkog plana koristi se Prostorni plan područja posebne namene kojim je naknadno zakonski i tendenciozno projekat regulisan, a čime su “derogirana prava suvereniteta lokalnih samouprava (opština), uz prećutnu saglasnot uprave grada Beograda”.

“Država omogućava inostranom investitoru tog naselja iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je ugovorom sa državom u potpunosti pravno zaštićen, da uspostavi eksteritorijalnost na teritoriji Beograda i da njegova planska i arhitektonska rešenja u potpunosti odudaraju od okruženja i načela održive arhitekture i urbanizma”, rekao je Stojkov.

Umesto zaštite Beogradskog sajma kao javnog kulturnog dobra od posebnog značaja investitor Beograda na vodi nudi, kako je rekao, bezlično rešenje, kompleks stambenih zgrada.

Ideja da se Hala 1 Beogradskog sajma pretvori, kako je naveo, u zgradu opere i baleta pored toga što tehnički i funkcionalno nije prilagođena, totalno zanemaruje konstruktivna rešenja te zgrade koja su jedinstvena u svetu.

Dodao je da je zaključak Deklaracije da realizacija tih projekata ne sme biti omogućena neposrednim pogodbama sa investitorima bez transparentnosti i učešća javnosti i struke.

Istakao je da se u tom dokumentu navodi da treba ukinuti postojeće odluke u vezi sa zgradama Generalštaba i Boegradskog sajma i doneti nove odluke o proglašenju Beogradskog sajma za spomenik kulture, koja je nezakonito ukinuta, a zgrade Generlštaba restaurirati.

Arhitekta u penziji Branislav Mitrović rekao je da je Deklaracija apel struke za odbranu kulturnog dobra i da ne nameravaju da vode “rat”.

Lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da je taj pokret zatražio od ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića da pokaže ugovor sa amiričkim investitorom oko obnove zgrada Ggeneralštaba.

Aleksandar Jovanović (Foto: portalforum.rs)

“Vi ste struka, a mi smo motika jer ćemo braniti te objekte”, rekao je Jovanović i pozvao Vesića da razgovara sa stručnjacima i da pred njima, zajedno sa investitorima brani te projekte.

Ekspert za pravo energetike i životne sredine Jovan Rajić na pitanje novinara da li će se pokrenuti neki sudski postupci zbog odluka vlasti u vezi Generalštaba i Beogradskog sajma, rekao je da strčnjaci o tome još nisu razgovarali, ali da hoće, ako se apelima ne reši problem.

“On je rekao da su u Srbiji najviši akti, umesto Ustava, pravno neobavezujući memorandumi o razumevanju koji se potpišu kada se vlast dogovori sa nekom državom ili stranim investitorom, a zatim se donese ‘leks specijalis’, kojim se definišu uslovi i pravila za realizaciju dogovorenih projekata.

Deklaraciju su podržali Akademija arhitekture Srbije, Akademija inženjerskih nauka Srbije, Udruženje arhitekata Srbije, Građevinski fakultet u Beogradu, zatim društva arhitekata Beograda, Novog Sada, Niša, Zrenjanina, Valjeva, Vranja, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Geografski fakultet u Beogradu, Udruženje urbanista Srbije, Žensko arhitektonsko društvo, Društvo konzervatora Srbije, Evropa Nostra Srbija, Ministarstvo prostora, Regulatorni institut za održivu energiju i još niz udruženja stručnjaka.