Javnosti – i srpska i regionalna – poprilično su se uzibretile na vest da je patrijarh srbski Porfirije odlikovao Milorada „Bekrija“ Vučelića Ordenom Sv. Save, nebitno kog stepena, i to za „višegodišnju uspešnu saradnju, novinarski profesionalizam i afirmaciju hrišćanskih vrednosti i vrlina“.
Vučelin vrlinski život i podvižništvo na granici isihazma fakat su neupitni – tu bi samo pogani jezici mogli ponešto da prigovore – ali Vučelin novinarski profesionalizam krajnje je problematičan, mada se ne može reći da nije u naopakom smislu vrlo profesionalno rukovodio Miloševićevm mašinerijom dezinformacija, ratnohuškačim RTS u njegovim najgorim danima i da danas, ne manje profesionalno, gloduriše Večernjim novostima, junk-odštampotinom zbog koje se Gutenberg okreće u grobu.
S druge pak strane, kad sam se opsetio ko je sve odlikovan Ordenom Sv. Save – da ne nabrajam poimence, svi su poznati organima gonjenja, ali su nedostupni – došlo mi je da Vučeli telegrafski čestitam orden i da ga ohrabrim na trnovitom putu afirmacije hrišćanskih vrlina, pre svega celomudrenosti, potom nestjažateljstva i – last but not least – fanatičnog pridržavanja sedme, osme, devete i desete Božje zapovesti.
Već sam u mašti vizualizovao trogatelni prizor iz dana u dalekoj budućnosti, kad Vučela protivno svojim najdubljim uverenjima potegne pa umre. Tužna povorka kreće se ko lađa francuska prema Aleji zaslužnih građana, a ispred Vučelinog kovčega ide đakon, nosi na crvenom plišanom jastuku Vučelin Orden Sv. Save (i ostala mnogobrojna odlikovanja), a Sveti Sava likuje na nebesima.
Već godinama, da ne kažem baš od ustanovljenja Ordena Sv. Save, moja se neznatnost pita šta je to u srpskom crkvenom biću što ga navodi da deli visoka odlikovanja dilberima sklonim krvoproliću, od kojih su manje-više svi zakleti ateisti (neki od njih u mladosti i borbeni), a za neke bi se, uz samo malo preterivanja, moglo reći i da su antihristi.
Napred pomenuti spisak odlikovanih u vrištećoj je suprotnosti za zvanučnim arhijerejskim pojanjem i blagoglagoljanjem da je SPC, eto, iznad politike, da su njoj (šatro) svi isti i da su njena vrata bajagi svima otvorena, itd.
Ne kažem da je SPC u obavezi da odlikuje isključivo verujuće ljude. Daleko od toga i naprotiv. Još manje kažem da crkva treba da bude apolitična. Ali ću reći dve stvari. Crkva bi odlikovanja morala dodeljivati „neukaljanim licima“, osobama koje su čemernu srpsku stvarnost bar malčice oplemenili umetničkim, naučnim i – zašto ne – sportskim postignućima.
Idemo dalje. Crkva treba da bude politična, ali bi za njenu istoriju i život bilo dušekorisno da formuliše sopstvenu politiku, koja obavezno mora uzeti u obzir nauk hrišćanske vere, a ne da se šlepa uz najretrogradnije politike, inače sve odreda čeda kontrainicijacijske Francuske revolucije. Pošto od tog posla neće biti ništa, preostaje mi samo da spisku Vučelinih odlikovanja pridodam i moje – Orden orlovih muda s mačevima I stepena.
Kurir, 13. oktobra 2021.
